Zašto se u Srbiji ignoriše STOP?

Tekst i foto: Nemanja Pantelić

Univerzalni saobraćajni znak koji je širom sveta istog oblika i boje, prosto rečeno predstavlja crveno svetlo na semaforu koje je stalno upaljeno. STOP znak obaveštava vozače da se moraju potpuno zaustaviti jer je vidljivost na raskrsnici jako loša i da mogu da nastave kretanje samo ako je sve oko njih čisto.

Vožnja po Beogradu ili po Srbiji direktno se kosi sa navedenom teorijom. Ja još uvek ne znam zašto ne volimo da se zaustavljamo kod STOP znaka.

Da li smo u stanju večite žurbe?
Da li samo prkosimo propisima?
Da li smatramo da je nepotrebno zaustavljati se jer vidimo da drugih učesnika u saobraćaju nema?

Sigurno razlog nije smanjenje zagađenja čovekove sredine većom količinom izduvnih gasova koji se emituju prilikom pokretanja vozila iz mesta.

Iako u Turskoj na STOP znaku piše DUR, u Meksiku piše ALTO a na Kvebeku piše ARRÊT poenta je ista. Morate da se zaustavite.

Vrlo često se pred znakom STOP ponašamo kao da se nalazimo pred znakom trougla pred kojim nije obavezno zaustavljanje.

Jedan od primera nepoštovanja STOPa može biti petlja kod Konjarnika na kojoj se svakodnevno isključujem sa autoputa i svakodnevno, na dve uzastopne raskrsnice na kojima imam prednost, igram lutriju hoće li se drug na drumu sa STOPom zaustaviti ili neće. Bespotrebno stresna situacija.

Kako se ovaj problem rešava u svetu?

Na mnogim putevima po Evropi znak STOP zamenjen je obrnutim trouglom a klasične raskrsnice zamenjene su kružnim tokovima što ubrzava odvijanje saobraćaja i povećava bezbednost učesnika prilikom ukrštanja puteva.

U Americi je STOP zastupljeniji nego u Evropi. U Kaliforniji funkcioniše sistem u kojem svaki od puteva koji se sliva prema raskrsnici ima STOP znak. Nema puta sa prvenstvom prolaza. Situacija se rešava tako što svako ko dođe na raskrsnicu mora da stane, uveri se da nikoga nema u raskrsnici i da tek tada nastavi dalje.

Ukoliko se pojavi više vozila pred raskrsnicom, u nju prvi ulazi onaj koji je prvi došao do znaka STOP. Ukoliko tri ili više vozača istovremeno dođe do raskrsnice, pravilo je da propuštate onoga koji vam je sa desne strane. Ovo se može učiniti kao spor proces ali proizvod je da nikada nemate više od jednog auta u raskrsnici a na taj način izbegavate mogućnost sudara. Amerikanci inače trube i ne mogu da shvate kada neko ignoriše STOP.

Da li možete da poverujete u održivost ovakvog sistema kod nas?

Da bi moja zapažanja ipak bila potkrepljena stručnim mišljenjem pozvao sam Damira Okanovića iz Komiteta za bezbednost saobraćaja da nam pojasni situaciju.

Damir kaže da je problem složen. "Prema saobraćajnim propisima vozač mora da se zaustavi na znaku STOP ali vozači vrlo retko postuju tu obavezu. Takvo ponašanje je donekle proisteklo i zbog loše postavljene saobraćajne signalizacije”.

“Zaustavna linija treba da bude postavljena na mestima na kojma imate dobra preglednost. Kod nas to često nije slučaj pa su vozači dužni da se zaustavljaju dva puta, i pred znakom stop i na liniji preglednosti. Vozači to ignorisu. Znak stop se postavlja na mestima na kojima vozači moraju da se zaustave i to je razlika izmedju znakova trougla i stopa”.

Na pitanje kako lečiti ovaj problem Damir okanović bio je veoma precizan: "Kazne NE, edukacija DA. Putari moraju bolje da promisle i organizuju postavljanje adekvatne signalizacije na raskrsnicama".

Damir je tokom razgovora takođe skrenuo pažnju na zanimljiv detalj kojeg mnogi vozači nisu svesni a tiče se zaustavljanja na pešačkom prelazu. Ukoliko naiđete na pešački prelaz koji u traci kojom se vi krećete ima nacrtanu zaustavnu liniju na početku zebre, dužni ste da se zaustavite isto kao da se pored pešačkog nalazi znak STOP.

Zaustavljanje je obavezno čak iako vozite pustim bulevarom u 4 ujutru kada nigde nema žive duše.

Nepoštovanje STOPa može da vas košta 5 000 dinara ukoliko vas u prekršaju uhvati saobraćajac. Ukoliko dođe do sudara, stvari se znatno komplikuju na svim nivoima.

Voleo bih da pročitam vaša mišljenja, iskustva i predloge rešenja.

Srećan put.