Crnogorski kačamak u sred Novog Sada

Skup koji je danas održan u " slavu kačamaka tučanika", u Dunavskoj ulici i vinoteci "Buke", organizovalo je Udruženje Crnogoraca Novog Sada, a prisustvovao mu je veliki broj građana iz svih delova Vojvodine koji svoje korene imaju u Crnoj Gori.

Bilo je tu onih čiji su "đedovi" ili "prađedovi" došli u Panonsku ravnicu, ali i onih koji su tek pre nekoliko godina zbog "privatnog biznisa" ili drugih razloga, rešili da svoj životni put nastave u Vojvodini.

Zajedničko za sve njih, bez obzira kojoj generaciji pripadaju, jeste da im "duša" brže zaigra kada čuju zvuke gusala ili taktove pesama "Gledala sam s Koma plava kako vetar zamotava", "Željom moje srce gori sa se vratim Crnoj Gori"..., a oči zasijaju na svaki pomen Petra Petrovića Njegoša, Marka Miljanova, Lovćena ili Durmitora.

Među pojmovima koji su neraskidivo vezani za Crnu Goru je i kačamak, a posebno onaj zvani "tučanik", možda i jedino jelo za koje se sa sigurnošću može reći da je zaista "crnogorski proizvod".

Da li su baš to često pominjanje kačamaka i razne legende vezane za njega bili razlog da Udruženje Crnogoraca Novog Sada organizuje takmičenje u kuvanju tog za Crnogorce "mitskog" jela, ili su razlozi sasvim druge prirode, svejedno je, ali ono što je definitivno tačno, jeste da je manifestacija privukla neočekivano veliku pažnju i izvesno je da će prerasti u tradiciju.

"Nameravamo da nastavimo sa organizovanjem takmičenja u kuvanju kačamaka tučanika, čak postoji ideja da to ne bude samo jednom godišnje nego više puta, jer je ovako veliki broj gostiju pokazuje da postoji interesovanje za češćim organizovanjem ovakvih skupova", rekao je Tanjugu predsednik Udruženja Crnogoraca Novog Sada Božidar Marković.

Udruženje postoji dve godine, a do sada je organizovalo nekoliko sličnih manifestacija - "Dani ukljeve u Novom Sadu", "Raštan fest", prigodan skup povodom 200-godišnjice od rođenja Petra Petrovića Njegoša, muzičko veče posvećeno jednom od najboljih kantautra sa prostora bivše Jugoslavije Miladinu Šobiću, a u planu je i obeležavanje "Dana mimoze".

Upitan u čemu je tajna uspeha Udruženja čiji je predsednik, s obzirom da je u poslednjih dvadesetak godina bilo mnogo pokušaja osnivanja sličnih, a da ni jedno nije zaživelo, Marković je rekao da osnovni razlog ptihvatanja tog Udruženja među Crnogorcima u Vojvodini "potpuno apolitična priča".

"Kod nas u Udruženju nema politike, želja nam je da okupimo crnogorsku nacionalnu zajednicu, sačuvamo identitet, a činjenica da je iz popisa u popis Crnogoraca sve manje, dovoljan je razlog za brigu i motiv da se nešto uradi", rekao je Marković, dodajući da je bilo dosta podela među Crnogorcima i da se na njih mora staviti tačka.

Dokaz da su Udruženje prepoznali kao " pravu priču" je i veliki broj gostiju koji je danas došao na Festival kačamaka, što je, po njemu, i veliki motiv organizatorima da u budućosti bude još više priredbi različitog sadržaja kojima bi se u Vojvodini promovisala Crna Gora.

Uroš Kaluđerović, koji je direktno bio zadužen za takmičenje u kuvanju kačamaka, objasnio je da je reč o crnogorskom nacionalnom jelu i da se priprema na više načina u zavisnosti u kom kraju Crne Gore se kuva.

"Osnovni sastojci su krompir i kukuruzno brašno, s tim što se u severnim delovima Crne Gore više koristi belo brašno, a u južnim žuto. Veoma je važno da se koristi beli krompir koji se brzo kuva i koga u Crnoj Gori ima jako mnogo", otkriva tajnu Kaluđerović.

Krompir, koji se u Crnoj Gori zove "krtola" se skuva, zatim dobro ugnječi drvenim tučkom i napravi se pire u koji se sipa kukuruzno brašno, koje se potom razgrne i napravi rupa na sred lonca, kroz koju voda počinje da izlazi da bi se to brašno "zaparilo". To "zaparivanje" traje desetak minuta", otkriva Kaluđerović "recepturu" kuvanja kačamaka, dodajući da je kačamak gotov kada se iz njega izvadi tučak, a da na njemu nije ostalo ni malo kačamaka.

U tako spremljen kačamak može se dodati sir ili kajmak, a najčešće se služi uz kiselo mleko. U siromašnim predelima kakva je krševita Crna Gora, po Kaluđerovićevim rečima, kačamak je bio hrana koja se najčešće spremala i jela se najmanje tri- četiri puta sedmično, a negde i svakog dana jer su krompir i kukuruzno brašno bile najdostupnije namirnice.

U današnjem takmičenju u kuvanju kačamaka "tučanika" učestvovale su četiri ekipe, po jedna iz Novog Sada, Lovćenca, Kule i Zmajeva, a prema odluci žirija nauspešnija je bila ekipa iz Zmajeva.