Kome će pripasti Božja čestica?

U isto vreme, istraživači iz Amerike, takođe će dati finalnu analizu podataka koje je sakupio Tevatron.

„Pre svega par godina činilo se da nećemo uspeti da sakupimo relevatne podatke o postojanju Higsovog bozona. Međutim, čini se da je taj trenutak napokon došao“, izjavio je Nobelovac u sferi teoretske fizike Stiven Vajnberg sa Univerziteta Teksas.

Iako će mnogi pamtiti rezultate i potragu Velikog Hadronskog sudarača, put do otkrivanja ove misteriozne čestice započeo je znatno ranije.

Higsov bozon prvi put je spomenut 1960. godine, a teorije o njegovoj funkciji decenijima potom su usavršavana i dopunjavane, a otkrivanje ove komponente moglo bi da objasni zašto univerzum poseduje masu.

Sudarač, vredan devet milijardi dolara, dobrim delom finansiran je zbog portage za ovom česticom, i iako još ne može sa sigurnošću da kaže da će u tome i uspeti, postoje naznake koje naučnicima idu na ruku, a konačan rasplet mogao bi da se desi u narednih nekoliko nedelja.

Sa druge strane, rezultati sakupljeni uz pomoć Tevatrona, čiji rad je zaustavljen pre izvesnog vremena, neće biti toliko spektakularni.

Naučnici u Americi godinama su jurili ovu česticu u nadi da će uspeti da je detektuju pre nego što to učine kolege koje rade na Velikom Hardonskom sudaraču.

Ovo će svakako biti razočaranje za istraživače u Americi. Da su oni bili ti koji su nastavili sa istraživanjem i izgradnjom još jednog Superkolajdera, otkriće Higsovog bozona bilo bi isključivo američko dostignuće – i desilo bi se pre 10 godina.

Ipak, rad Tevatrona postavio je osnove na kojima danas počiva Veliki Hadronski sudarača.

“Korišćen je veliki broj eksperimenata kako bismo došli do trenutnog modela. Ne može sa sigurnošću reći koliko je koja laboratorija na svetu doprinela tome”, izjavio je Vajnberg.

Stvari se dalje komplikuju kada je u pitanju dodela nagrade ukoliko dođe do ovog neverovatnog otkrića.

Broj naučnika koji su učestvovali u radu Tevatrona iznosi 1.150 osoba, dok je oko Velikog Hadronskog sudarača i njegovih Atlas i CMS eksperimenata udruženo preko 6.000 naučnika iz celog sveta, dok najznačajnija nagrada za dostignuća na polju fizike, Nobel, može otići u ruke svega tri osobe.