Pismo iz SAD: Rano odrastanje u Americi

Ne gledaju TV kako ne bi postali nasilni, odlaze na "time-out" da ne dobiju batine, pažljivo im se bira škola uz moguću selidbu, posećuju muzeje u pelenama kako bi postali naučnici, i na kraju završe sa puškom u Avganistanu, Iraku, Somaliji jer ih "Ujka Sem" traži.

svaka čast autoriki. vrlo kvalitetan članak/ blog... jedno pravo stanje stvari. sve pohvale još jednom i srećno Vam bilo.

Tekst je odlican i vrlo realan, odrastao sam delom u Srbiji delom u Americi, i svaka cast autorki na vrlo kulturnom tekstu. Ja bih verovatno bio mnogo ostriji prema srpskom sistemu, ali bih tako verovatno promasio temu. Najinteresantniji u tekstu mi je bio ton kojim je sve opisano, to u Srbiji vise ne postoji, ja bih ga nazvao tonom inteligentne tolerancije. Vrlo americka tekovina :-) A onda procitah komentare i vratih se u ovu nasu bednu realnost, ajde sto smo materijalno bedni, nego je najstrasnije sto smo duhom bedni i strasno zlobni.

Mi nismo svesni koliko lose zivimo!

I na kraju balade, dete se, pritisnuto takvim tempom i proracunatom histerijom zivota, odluci da uleti u skolu sa automatskom puskom i osveti se onima koji se nisu uklopili u njegovo programirano postojanje i buducnost.
Jako frigidna i plasticna nacija - pogotovo istocna obala...

E vidite u sustini dosta istine u tekstu. A kada malo zagrebete ispod debelog sloja propagande vidicete da I nije bas tako. Zivim dugi niz godina I imam 3 klinaca ovamo. Razlika izmedju naseg I njihovog vaspitanja je duboka vrlo. Porodica kao stub svega je ovdje misaona cinjenica. Ne vaspitavaju djecu na taj nacin. Daju djeci previse slobode ali u pogresnim godinama. Djeca su im dosta ne snalazljiva , informisana vrlo lose. Uci djecu da su materijalne stvari iznad svega. Radim posao gdje sam se nagledao svega. Cekam da mi klinci porastu jos malo I upisujem ih u skolu kod nas, ovamo mi nece odrastati. Pozdrav

...Amerikanci su u nekim stvarima daleko opušteniji od Evropljana, ali kad je u pitanju obrazovanje njihove dece tu gube hladnu glavu....
Mislim da je ovo kljucno za zemlju koja je uspesna i jedna od vodecih u svetu

Posle 10 godina zivota u Americi vratila sam se u Srbiju sa porodicom. Mislila sam da je to najbolje za nas. Posle godinu dana provedenih u Srbiji SVE sto zelim je da se sto pre opet vratim za USA. I necu vam ni objasnjavati sta i kako , svega mi je dosta ovde u ovoj lepoj zemlji sa najgorim ljudima i katastrofalnim mentalitetom. Amerika je ZAKON bre za svu ovu ljudsku bedu i ponizenja.

a kad ja idem sa mokrom kosom na posao kazu da nisam normalan... ali to je verovatno zato sto smo u Srbiji...

"U Americi patronažne sestre ne dolaze u kućne posete po rođenju deteta i potpuno ste prepušteni sudbini novopečenih roditelja."

Ovo je notorna laz, ja zivim u americi od 1996, a radim kao medicinski prevodilac od 1999 i kategoricno tvrdim da, ako zelite dolazi vam sestra jednom nedeljno punih godinu dana od porodjaja. Sto se tice ljudi koji zavrsvaju u Iraku, Avganistanu, to je obicno pusta sirotinja ili kojekakvi probisveti koji odlaze u vojsku ne bi li se izvukli iz pakla. Tako da sigurno ovaj srednji stalez, sto priprema decu od malih nogu za akademski zivot, itd. Njihova deca sigurno nece zavrsiti na frontu.

Ja sam jedna baka koja uglavnom zivi ovde u istocnom delu SAD. I slazem se potpuno sa tekstom koji je istinit i odnosi se na celu SAD. To su njihova pravila koja traju i koja se ne menjaju pa kome se svidja neka ih prihvati a kome ne ne mora. Niko nikoga ne prisiljava da zivi ovde. Razlika je ogromna zbog toga sto su oni ipak bogata zemlja a mi smo vec jedan ceo vek siromasni i jos u neki stvarima zaostali. Imali smo jako dobro skolstvo i nauku ali sada je to rasulo. Skolstvo nam je lose, deca su nevaspitana uglanom. Naravno kada poredim sa svojim odrastanjem i skolovanjem ima slicnosti sa decom iz USA samo u vaspitanju: postovao se profesor, roditelj i uopste ljudi toga danas nema a ovde jos uvek vazi da vas nepoznati lepo zamole, da vam se lepo zahvale da se ne podize ton ako se ceka u redu iako ste stari strpljivo cekate u redu. Za seniore ima bezbroj beneficija ne tretiraju vas kao teret drustva i okoline,naprotiv postuju vas u svakom pogledu.Ne bih da nabrajam koliko je lakse starima ovde ziveti a ne mogu reci da je to samo zbog novca, jednostavno to je jedna maksimalnma tolerancija koju je nas narod izgubio.Mi smo kao deca delili jabuku "daj griz"a sada deca taj pojam ne razumeju.Molim vas ne shvatite ne pogresno ali uvek se nalazio razlog da je nesto lose razlog zbog ovoga ili onoga ali nije to uvek tako. Ko hoce da me razume neka me razume ali svaki put kada se vratim u Beograd ja sam sve vise razocarana jer ne prepoznajem moj grad u kome sam odrasla.

Citam, razmisljam... mnoge stvari mi se dopadaju, ali mi nekako izgleda da od tolikog programiranja i brige, individualnost deteta ne moze da dodje do izrazaja. Nekako mi izgleda kao da svoje ambicije roditelji prenose na decu, sto ne mora uvek da bude dobro. Svoje dece jos nemam, pa mozda i ne mogu sve valjano da sagledam, ali mi to, onako na prvu loptu, tako izgleda. Biti opsesivan u vezi slatkisa i slicnih gluposti mi je takodje bezvezno. Niko ne kaze da ne treba voditi racuna o zdravoj ishrani deteta i da mu ne treba usaditi zdrave zivotne navike, ali zaista nisam primetio da je neko u mom okruzenju nesto posebno patio jer je kao mali dobijao slatkise (u odredjenoj meri). Pomalo me ovaj opis podseca na americke filmove o onim ''idealnim'' porodicama iz predgradja koje izgledaju kao na reklami (sa sve zlatnim retriverom), kod kojih se ispod maske i marketinga nalazi sve i svasta. Jos bih rekao da mi izgleda kao da su mnoge opisane stvari zapravo diktat (u osnovi malogradjanskog)okruzenja koje ce te odbaciti ako se ne uklapas u njihovu predstavu sveta. Opet se ogradjujem, svoje dece nemam i u Americi nisam ziveo te je moguce da sam pogresno nesto protumacio... Svakako, clanak je zanimljiv i podstice na razmisljanje o ovim stvarima.

@bio sam tamo,ziveo i ostali
I ja sam bio tamo, ziveo. Sestra mi je drzavljanka amerike, mnogi prijatelji i poznanici iz celog sveta koji zive tamo su sasvim zadovoljni ljudi. Ono sto Ameriku cini potpuno drugacijom od Srbije jeste sto tamo ne mozete osetiti toliku zavist ljudi na svakom koraku. Srbija boluje od zavisti, od neskolovanih kadrova, od zaostajanja u obrazovnom i tehnoloskom smislu od nekih 5 vekova za Amerikom i razvijenim svetom. Ovde se sit nagledah roditelja koji su preko partijske linije postali rukovodioci, koji neumitno kradu na poslovima a decu pokusavaja da vaspitaju u zdravom i postenom duhu. Mada, vole da im deca nose firmiranu odecu - sto je jos jedna ogromna razlika izmedju nas i amerikanaca - njih bas briga koja je firma ako je povoljno, lepo i udobno (ne samo odeca vec i namestaj, sportska oprema, automobile, itd). Ovde se ljudi osecaju mocnim kao nekog mocnog koga poznaju, nekultura cveta na sve strane, samoreklamiranja nigde u svetu nema vise nego u Srbiji (ja, ja, ja, ja, ja) - kada slusam ljude na poslu i u okruzenju nije mi jasno kako ne postadose bar Miskovic koliko su svi sposobni. Ovde se velica sposobnost da se napravi "kombinacija" (to se u Americi zove kradja i krivicno se odgovara). Ovde se ljudi najnizeg morala forsiraju kao neko koga treba slediti, ovde se pljuje po ulici, ide se preko reda, za SVE se koristi veza, niko ne radi svoj posao vise od 2h dnevno, za sve je kriva Drzava ili neki politicar. Mi smo jedna tuzna smejurija.

Mislim da je ovo kljucno za zemlju koja je uspesna i jedna od vodecih u svetu
(dadad, 8. februar 2014 09:23)
Mi nismo svesni koliko lose zivimo!
(bure baruta, 8. februar 2014 09:01)

Jeste li vi pažljivo pročitali članak? Tolika je vaša zaljubljenost u Američke (prenete na zapadnu Evropu) izmeritelje vrednosti, gde su najvažnije stvari materijalna bogatstva i posao!? To su vama uzora društva posao-kuća-posao? Porodica više ne postoji, deca se rano odvajaju od roditelja,a i muž i žena vode svako svoj život! Ovaj članak se samo blago podsmeva Američkoj (beloj) srednjoj klasi! Da ne pričamo o većinskoj Americi, 60 miliona ljudi bez osnovnog zdravstvenog osiguranja, broju ubistava na 100.000 stanovnika, o Crncima, hispanezima, Arapima, Indusima.. sirotinji podeljeni na getoe....ja bih pre živeo u Nepalu, gde su svi srećni i nasmejani ili u beskrajnom Sibiru, pecao ribu u Amuru ili Jeniseju i jeo meso od divljači!

Divno napisan i istinit tekst!
Ovde kada te boli grlo ti daju led da grickas ili sladoled :) cak i u bolnici! Puna casa leda pa tek onda voda ili sok je normalna stvar svuda i u restoranu i kod kuce. Naravno ledomat je sastavni deo kucnog frizidera i cudno je ako ga nemas.
Problem koji vidim sa odrastanjem ovde sto deca cesto neznaju da se zabave bez pomoci tj neumeju da budu mastovita bez tehnologije ili igracaka. Takodje sve se svaki i minimalni uspeh se precenjuje - svi su divni, najpametniji, lepi, najbolji u svemu... U skoli imaju takmicenja - najbolji crtez, najbolja prica, najbolja prezentacija... Ali nema puno zajednickih prezentacija. Teraju na individualnost i licno isticanje a ne na saradnju. Pa im se onda stvori problem kasnije u zivotu kada nesto ne dobiju ili ne postignu. Inace zivim na Istocnoj obali SAD.

Sve su to obicne gluposti!!!!I ja živim u Švedskoj pa sam se nagledao svega i svacega!Juce sam dosao po dete u obdaniste i nasao sam ih kako sede u bari vode po najvećem pljusku na 2-3 stepena,deca skroz mokra!To je za Švedske standarde skroz normalno....Dali je to za vas roditelje normalno????Dali je sve na zapadu i Americi bolje od našeg ....???Sem prokletih para ovde nema nicega!!!!!!Prestanite da pišete loše našoj zemlji !!!Prvo probajte zapada i Ameriku pa onda pišite i komentarišete !?!?

Svaka cast na odlicnom tekstu gospodje Lalicki.Ja sam od rodjenja dugo ziveo u Americi, ozenio se Srpkinjom, bio profesor na fakultetu i doveo sam decu koja su rodjeni Amerikanci u Srbiju da ovde zavrse skolu i da se normalno socijalno i psihicki formiraju jer im je detinjstvo i mlodost u Srbiji ispunjenije i ima mnogo vise smisla. Sada mi deca zavrsavaju fakultete u Srbiji. Da su odrasli u Americi, bili bi sposobni samo tamo da funkcionisu, dok nase ljude mozete da bacite gde hocete i snacice se. Tacno je da je deci u Americi prepun dnevni raspored jer sta bi radili da nije: tamo nema druzenja kao ovde i omladini je u sustini dosadno jer nemaju kud da idu dok ne napune 21 godinu. Amerika nije sto je nekada bila. Moje detinjstvo u Americi je bilo opusteno i po celi dan smo bili napolju po poljima i sumama. Ulazili u kucu samo da jedemo i cesto od umora zaspali za stolom.Toga vise nema, zavladalo je vreme straha od kidnapovanja i opsednutosti video igricama. Nekada u Americi nismo zakljucavali vrata na kucama, majke nisu radile i kupovalo se gotovinom, bilo je posla svuda, nije Vam trebao resume ni cv, dok danas tamo ne treba da idete ukoliko niste visoko obrazovani strucnjak, u suprotnom cete se namuciti vozeci kamioncine ili radeci gradjevinske poslove. Nasi ljudi upadnu tako u vrtlog i sve vreme zele da se iz njega iscupaju i vrate u Srbiju ali im za to vreme deca odrastu u Americi, postanu Amerikanci i ne zele da idu tamo gde nije njihova zastava sa 50 zvezdica.

Kada muz zaradjuje toliko da zena moze da priutsi sebi da napravi pauzu u karijeri, nista i nije problem. Ne zaboravite njihove standarde "normalnog, prosecnog" zivota, to je za ljude u Srbiji misaona imenica. Tako da, iako smatram da je clanak dobar, takodje smatram da je mnogo veca mudrolija odgajiti dete u Srbiji i kvazi zemljama poput Srbije.

U principu tacno uz par opaski:
-porodiljsko cesto moze biti i manje od 6 nedelja
-postoje slucajevi da patronazna sestra dodje kuci
-drzavna skola moze biti dobra i uz to i besplatna kao sto je Magnet specijalizovana za talentovanu decu
-obdanista su im skupa (oko 1000$ po detetu)
-dete moze krenuti u skolu i posle 5. godine (u zavisnosti od stejta i doba godine kada je rodjeno)
-osnovna skola nije obavezna. roditelji mogu vaspitavati dete kod kuce.

Prvo što nauče u obdaništu su 'mine'(moje) i 'no'. Da, tamo deca brže odrastaju jer ih tako podiže. Ono što je još dosta drugačija je da decu nikad i to stvarno mislim nikad ne ostavite ni par minuta bez nadzora, naročito na javnom mestu jer se može desiti da završite iza brave. Takođe nevezivanje dece u kolima, koje ovde i pored propisa često vidjam, tamo je nezamislivo. Naravno ne govorim o lošijim krajevima gde možete kao i ovde videti svašta,no bolje vam je da ne idete tamo.

slicno ovome je i u holandiji,mada ima sitnih razlika,skole su vrlo raznovrsne kad je metodologija ucenja u pitanju,i deca se izvode u parkove gde se besomucno valjaju po blatu,trce mokri znojavi i igraju sa drugom decom.takodje(bar ovde u amsterdamu)vec kao jako mali voze bicikle do obdanista,ili skole.i uopste,dosta su izlozeni pravom zivotu za razliku od decice u srbiji... :(

Uzas. Ko pod tim uslovima pozeli da bude opet dete? Hvala Bogu pa sam odrastao u Srbiji, sa puno dece, nonstop napolju, puno igre i puno smeha. I gle cuda, postade prvenstveno dobar covek i za mene dovoljno uspesan u poslu.

Bebe stare 6 nedjelja u jaslice????
Meni se srce cijepalo kad sam prvi put ostavljao svoju dijecu koja su tek prohodala sa godinu dana. Ostavljati bebe 6 sedmica stare je baš nehumano.

U Australiji žene imaju od 4-12 nedjelja plaćeno u zavisnosti od firme i industrije. Al svima je zagarantovano radno mjesto na godinu dana, negdje i dvije godine. Tako da nema potrebe da majke mijenjaju karijeru i muku muče da nađu novi posao kad se na to odluče.

Jedan od razloga zasto su najbogatiji je i briga za decu i roditeljski odnos prema njima

Ostavis dete u 7 ujutru u skolici i vidis ga samo pred spavanje. I tako 5 dana nedeljno, neka hvala.
Nemam camac, nemam vikendicu, ne letujem na Karibima vec u Grckoj ili na Tari, ne vozim auto od 3.000 kubika ali imam svako popodne sa decom. A da, deca mi jedu i meso i voce i povrce, rucaju obilato i svaki put posle vecere dobiju i po stanglicu cokolade, izvinjavam se, kriv sam.

Ovde je neko prokomentarisao 'Uspešna nacija'. Bolje je reći uspešna vlada koja uspešno ratuje i 'pribavlja' prirodne resurse. A obični ljudi mere svoju uspešnost materijalnim stvarima. Malo je njih koji su stvarno srećni i koji imaju oko sebe prave prijatelje. Čitav život im je trka za novcem. Ja ću reći, neka hvala. Čak i ovakva Srbija je meni bolja.

Ja zivim na severoistoku USA i moja deca su rodjena u Americi. Po mom vidjenju ovo je "sablon" prema kome mladi i skolovani imigranti vaspitavaju svoju decu u Americi. Ovo uglavnom ne vazi za one koji su u Ameriku dosli bez neke skole tako da tekst treba posmatrati sa perspektive fakuktetski obrazovanih mladih imigranata. Mislim da je procena da je nekih 400 hiljada ljudi tog profila napustilo Srbiju i veliki broj je otisao u USA tako da ce se mnogi prepoznati. Nema potrebe da se negativno reaguje na ovaj tekst. Verujte mi, sva deca na svetu su ista. Sva deca vole da se igraju, prave sneska belica, trce po igralistima itd. Ti sportovi i aktivnosti na koje se deca ovde cesto vode, to i nisu pravi sportovi u mladjem uzrastu, vise su mesta gde se deca dobro izigraju a provuku se neki elementi sporta. Glavni cilj je igra a ne takmicenje. Ima par razlika u vaspitanju mladje dece u Americi i Srbiji. Kada kazem u Srbiji onda mislim na decu roditelja koji imaju fakuktetsko obrazovanje. Dve najvece razlike koje ja vidim su infrastruktura, sto je materijalna strana i otvorenost kod dece sto je stvar americke kulture. Materijalno se stvarno ne moze porediti. Meni je jako zao kada dodjem u Beograd i vidim zapustena decija igralista, bez trave, po kojima se okupljaju psi lutalice i pijani stariiji decaci. U Americi su prostori za decu besprekorni. Amerikanci su jako otvoreni i bez kompleksa i takva su im i deca. Ta otvorenost se ne gubi odrastanjem sto u Srbiji nije slucaj.

@Stegano
U Srbiji, u velikim gradovima, se deca više ne igraju napolju, nema više dece na ulici ili dvorištu. To je blio pre puno godina. Sada su u kućama ispred televizora ili kompjutera. Roditelji su taksisti koji ih razvoze u školi, na sport, rođendane i kafiće. To rade često i do dečijeg punoletstva.
U članku kaže da su nekada američke porodice imale više dece, da su škole i obrazovanje bili opuštenije. Bili ali sada nisu, kao i kod nas.

Samo jedna cinjenica protiv ovog teksta.
Kaze da se gledanje televizije podstice agresivnost kod dece.
Mogu da kazem da sam ja sa 5 godina gledao Obucena da ubije (Brajan de Palma), Prljavog Harija i ostale ubilacke filmove, i ostao sam normalan tada i dan danas, tako da ta veza agresivnosti i televizije i kompjutera nije iskljuciva.

Blog je odličan, ali je meni takvo vaspitanje dece ogavno. Nema spontanosti i ljubavi.

Odlican tekst! Jedino sto se ne slazem je da je izbor bolje skole zbog prestiza medju roditeljima. Ja cu da se potrudim da moje malo ide u najbolje sto mogu da priustim, jer je velika razlika u kvalitetu nastave, kao i deci sa kojom se malisani druze.

Zivim u Americi vec 20 godina, otac 2 djece, zena mi je Dominikanka (ako je bitno). Par mojih zapazanja na osnovu "prezivljenih" licnih iskustava:

1.
Zdravstvena njega ovde je luksuz i cak sa osiguranjem nastoje da te zaje.u gdje stignu. Zena je dva puta imala carski rez, ne zato jer je moralo (sto smo poslje shvatili) vec zato jer bolnica naplati mnogo vise za takav porodjaj. Kvalitet njege je vrhunski, ali kazem, bez osiguranja si naje.o. Moj otac je, kad je bio u posjeti, imao samo petominuti pregled oka koje se upalilo zbog alergije i ja sam dobio racun na $1,100. Kapi koje su mu pripisali ovde smo platili $120 a u CG su iste kapi 7 evra.

2.
Djecu salju u skolu sa pet - ja svoju nisam dao do sedme godine zivota jer sam htio da imaju djetinjstvo. Moje obe cerke su na tkzvnoj pocasnoj listi jer su najbolje u generaciji. To nije zasluga skole vec moje supruge koja provodi dnevno sa njima jako dugo vremena uceci, i to sto ja (Titov pionir je.i ga) ohrabrujem (a cerke vole) citanje sto vise knjiga itd.

3.
Licno aktivno radim na zastiti djece od nekih pogresnih pojava ovde prisutnih. Dakle, razgovaram sa djecom, objasnjavam im neke stvari, i Bogu hvala idu u Evropu pa vide malo kako neke stvari izgledaju i iz drugacije perspektive.

4.
Mislim da je moje djetinjstvo u staroj Jugoslaviji bolje od djetinjstva koje danas imaju djeca pa cak i u Americi.

Stvarno se trudim, ali nikako da Ameriku shvatim i prihvatim kao vodeću zemlju civilizacije na ovoj planeti, mada joj nema ravne u nauci i tehnologiji-drže sve što je stvarno važno. Međutim-preveliki kontrasti koji se ničim ne mogu opravdati. Često samo ulica deli prebogate od presiromašnih. U podnožju zgrade nekog finansijskog centra svog u staklu i čeliku, umire skitnica. Opčinjenost oružjem zbog klaustrofobične ugroženosti. Novac kao igračka prebogatih. Zdravstvo je biznis, školstvo-biznis, politika-biznis, jutarnji osmeh pre prve kafe-biznis...sve je biznis i šou u zemlji vrtoglave dinamike. Fatalne protivrečnosti ne bi stale na sto strana. Ko misli da se opusti u Americi, bolje da ponese bankovni račun sa mnogo nula. Za radnu snagu, savetujem da ponesu znanje, besprekorno zdravlje, konjsku kondiciju, istrenirano neimpulsivan temperament-strpljenje i spremnost da očekuju neočekivano u svakom momentu. Naši klinci tamo redovno dobro prolaze, prvo zato što odlaze kvalitetniji iz populacije i zato što naše škole još uvek imaju odličan dril pa im ništa ne pada teško. Biti roditelj u Americi je za mene zastrašujuća misija sa često šokovitim ishodima. Zemlja preizražene kompeticije u kojoj nije nikada ni za mikron dovedena u pitanje ideja materijalnog progresa, ogromna većina samo takav priznaje. I dok fascinirano gledamo njihove vrhove, setimo se ogromne većine ispod koja u Americi žestoko i naporno trče u mestu.

Pa nije baš lak život ni dece ni roditelja u USA, pogotovo što se ovde priča o srednjem staležu u gradovima na istočnoj obali. Znači, velika manjina stanovnika Amerike za koju se smatra da "dobro živi", a i uglavnom su belci u pitanju. Dakle, dvoje dece ili jedno! I tamo među belcima "bela kuga". Već prošle godine, prvi put u istoriji, broj "obojenih" beba u Americi prešao je 50%, što znači da belci u Americi postaju polako manjina! Jedan rusomžac je likovao juče, napisavši da se broj Rusa u Rusiji smanjuje! Kada mu je predočen link da su njegovi"podaci" neistina, da se broj Rusa povećava, a najviše u Sibiru....verovatno je hteo da pobegne na Mars, ali nije, ostao je u svom Zemunu!

Da dodam, da je ovaj tekst pricao neki azijski imigrant onda bi fokus bio na tome kako dete mora da nauci da svira ili klavir ili violinu, kako mora da bude besprekorno u skoli, da se priprema kuci svaki dan za skolu po nekoliko sati, da se vreme i energija ne gube na odlazak kod druge dece itd. I to je nesto sto taj profil ljudi smatra kao dobro za njihovu decu. I u pravu su sa njihovog stanovista. Neki drugi profil ljudi u Americi bi opet vaspitanje i skolovanje dece opisao drugacije. To ukazuje na jednu jako bitnu stvar koju Amerika pruza. Izbor. Svako moze da vaspitava decu (i zivi) na nacin na koji smatra da je najbolji. U Srbiji a mislim da mnogi toga nisu svesni ali izbor ne postoji. Svi vrtici su na istom principu, svi zive na isti nacin, svi prate iste trendove u svemu, svi se isto oblace itd. Veoma je jednoobrazno. Nema izbora vec jednostavno idete po sinama koje su vec postavljene. Ja ne kazem da je to lose ali je to bitna razlika. Imati izbor znaci da covek ima zadovoljstvo da planira na duze staze, da bira stvari unapred i ima cilj a to je mislim jako vazno. Vrtici i skole u Americi su jako, jako razliciti po pristupu vaspitanja, i to je tesko opisati dok ne vidite licno. Zato roditelji provode jako puno vremena pricajuci o skolama jer je izbor bitan. U Srbiji u koji god vrtic ili skolu posaljete, sistem je isti i odluka je trenutna. Ovde je jako razlicito i odlucivanje zna dugo da traje. Ne znaci da je jedan sistem bolji ili gori ali je to velika razlika.

@ I na kraju, ne kaze se za dzabe "batina je iz raja izasla". Ne treba tuci decu stalno ali postoje situacije kada nista osim batina ne pali.
I mi smo ih dobijali kao mali pa nam nista ne fali.
Komentar poslat sa mobilnog sajta m.b92.net (Neutralni posmatrac, 8. februar 2014 11:34)

Ko kaze da ti nista ne fali? Samim tim sto ne mozes da vidis da li ti nesto fali, ti pokazujes da tu nesto nije u redu. Nasilje nije prihvatljiv oblik komunikacije medju ljudima. Tuci decu je samo dokaz da roditej ne zna da na drugaciji nacin djetetu prenese poruku vec iz vlastite frustracije pribegava maltretiranju deteta.
A sto se tice tog da je batina iz raja izasla-po toj tvoj logici nesrecnice, tvoj sef bi imao svaki dan prav da te umlati od samara svaki put kad nesto zabrljas, a policajac na ulici da stoji i lupa noseve svima koji pretrce ulicu gde ne treba i da se svi brane izjavom-iz raja je izasla...

Nista se vise ne moze generalizovati pa ni ova tema! Toliko koliko smo razliciti tako cemo i vaspitati svoju decu pa ako tome dodamo jos i znanje i obrazovanje docicemo do onog - od sedista zavise gledista! Ali jedino je ocigledno,bez obzira na materijalnu stranu, nasa su deca razmazena,vaspitno upustena,mislim i na domace vaspitanje i na skolovanje,a govorim o prosecnom detetu. Pola moje porodice sticajem okolnosti tridesetak godina zivi u USA i spravom ih uporedjujem s ovima i Srbiji, i mogu zakljuciti da su otvoreniji,posteniji u odnosima i prema drugima i prema sebi,vredniji su i zavise od svojih deset prstiju,mozda i zato sto tamo drzava vodi racuna o svojim gradjanima pa su nauceni na rad,red i postovanje. Imaju velike mogucnosti ali i veliku odgovornost pa se tako i ponasaju! Mi smo skloni kavzu,neradu i muvanju jer nam je to valjda i bio model u odrastanju pa sto bismo menjali ono sto uspeva!? Kod vecine komentara mi smeta neobjektivnost i mrznja koja izvire iz predrasuda koje uglavnom pociva na ne znanju ali...to smo valjda mi...kako umemo,tako nam je!

Kulturoloske razlike! OK. Nije lose progovoriti o njima. Medjutim, poslednja recenica me zbunjuje i namece pitanje: sta je poruka ovog teksta?

Kad dete od 6 godina peva: prva čaša, druga čaša, treća čaša za ljubavi nove, ljubavi stare ili kako već ide ta pesma... To nije naučilo u vrtiću sigurno... Mislim da mi generalni nemamo toliko loše vrtiće. Ali bi trebalo malo više da ulažemo u inovaciju. Radim sa decom, znam koliko mogu brzo da nauče kroz igru jer ne vide to kao nešto što se mora već je zabavno. I da, mislim da našu decu treba učiti da budu samostalnija...

Pročitao sam neke komentare, i to one sa najviše pluseva, i mogu samo da zaključim da kod nas ima mnogo, jako mnogo, bolesnih ljudi...

zanimljiv clanak.
Mislim da se u nekim stvarima preteruje, dati detetu preveliku slobodu od malih nogu nije bas pametno, kasnije ce biti problema da neke stvari u njegovom ponasanju ispravite.
Ucenje jezika i sl od malih nogu nije lose, ako se na pravilan nacin primeni ali ih ne treba opteretiti domacim i sl. Ipak je detinjstvo bitno.
I na kraju, ne kaze se za dzabe "batina je iz raja izasla". Ne treba tuci decu stalno ali postoje situacije kada nista osim batina ne pali.
I mi smo ih dobijali kao mali pa nam nista ne fali.

Koliko.zlobe i zavisti izbija iz komentara. Bedno i glupo hvalisanje nekulturom, nasiljem i prostaklukom. Da ne govorimo da vrsni i iskusni svetski ljudi potpuno ispustaju cinjenicu da u Srbiji ima najvise debele dece u Evropi. Ma, da je to jedina cinjenica koju zele da zaobidju. Samohvalisanje do ludila, pljuvanje po svemu i svima, prljavstina, laz, "kombinacije", djubre i pikavci po decijim igralistima, vise stotina hiljada evra parkirano kod Patrijarsije, klovn za premijera, eto kratkog opisa.

Ljudi vi kao da niste citali ceo clanak.Trudnica i dete su zasticeniji u Srbiji nego u Americi u svakom pogledu.
A sto se tice vaspitanja i obrazovanja deteta, sve je relativno, i tu ocenu uglavnom dajemo iz pozicije onoga sto je nama blisko.
U Americi ima procentualno vise nepismene dece nego u Srbiji.
U Americi ima dobrog obrazovanja ali ono nije namenjeno svakom detetu vec odredjenoj deci.Isto je i sa visokim obrazovanjem.
U Srbiji dobro obrazovanje mozes steci besplatno i dostupno je svima ako zelis da dodjes do njega ne treba ti nikakav veliki novac vec zelja i rad.
Da ste se toliko trudili u Srbiji koliko u zemljama u koje ste otisli...uf kako bi ovo lepa zemlja bila.

@tara cemu melanholican ton komentara? Posto zivim u Americi da ti objasnim zasto bolje skole u predgradjima. Skole u Americi se izdrazavaju delom od lokalnih poreza na nekretnine. Gradovi naplacuju manji porez da bi bili pristupacni mladim ljudima koji tek pocinju da rade i ne mogu da kupe ili rentaju kucu u predgradju, kupe auto da bi dosli do posla itd. Posto gradovi uzimaju manje poreze onda manje izdvajaju za skole u gradu. U predgradjima su porezi na nekretnine veliki pa se za skole izdvaja vise i nekada su imucniji ljudi isli da zive u predgradja. Mudrija porodica imigranata ce otici u bolje predgradje i iznajmiti (ne kupiti) kucu tamo dok se deca skoluju. Na taj nacin deca mogu da im idu u jako dobru skolu a roditelji ce malo da se pomuce za decu kao sto dobri roditelji i treba da rade. Inace sve je vise imucnijih u americkim gradovima jer americki gradovi upravo prolaze kroz tu fazu gde srednja i visa srednja klasa zeli da zivi u gradu, ti ljudi decu salju u privatne skole. Jeste skupo, ali dobri roditelji ce da se pomuce za decu. Sto se tice pominjanja Avganistana, deca Srbije su do nedavno isla po prostorima bivse SFRJ i punila hladnjace ubijenima, bombardovala gradove sa okolnih brda, stotine hiljada ljudi je svirepo ubijeno od tog lepog vaspitanja dece koje je optereceno nacionalnim mitovima A9 sve vise i popovima). Danas u miru ta deca divljaju po stadionima i napadaju one koji su razliciti od njih. Pustite Avganistan, vidite sta je rezultat vaspitanja u Srbiji

Najbolji komentar je postavio @(Boki Znalac,bgd. Treba se upitati da li je smisao života u besomučnom, po meni besmislenom, sticanju što većeg bogatstva. Što se sticanja znanja tiče, takođe treba postaviti pitanje koji je motiv i u koju svrhu se koristi. Život neumoljivo prolazi, treba steći što više po svaku cenu, a kada živeti?

lep tekst...
ali sta je sa onim da deca nemaju temu ''moj tata'' u skoli?!
80% americkih klinaca ne zive sa biloskim ocem?

zivi svoj zivot i ne trpi nikoga ni tren,to je novi americki san.
tako su ubili rec porodica u americi,
a svi do jednog se zaklinju u porodicne vrednosti ?!

istovremeno ubijaju i ono sto je stvorilo ameriku,individualnost!
sada prekidaju bejzbol utakmice male lige kad je rezultat 7-0,
da ne bi obeshrabrilo protivnicke klince?
ili ubacuju klince koji veze nemaju sa sportom,ali kao ''sad malo i oni''
i postaje nebitno da li znas ili ne znas ima da igras??
zato crni sportisti direktno sa ulice, dominiraju u srednjoj skoli posto bele uce o ''jednakosti'' i nije bitno ko je pobedio??!!

na svaku pricu o americi,
uvek postoji i ona druga...

"Middle class?
I don't know what middle class means...it's just the term in the US you use to disguise the fact that most of the population is poor. You figure if you call people middle class they'll somehow feel - Ok, I'm part of things..."
"So everybody says they are middle class, even if they're earning $5K a year"
Chomsky
1994

Ono sto americka deca prvo nauce je da pozovu 911.To im je sve u zivotu,jer se od malena uce STRAHU od svega.Strah je u Americi najbolji biznis.
Od onoga sto je meni poznato,najgluplje mesto za odgajanje dece je Amerika. Ujedno i najsurovije. Ne mislim samo na sigurnost. Dete koje jos kao nedonosce vidja majku samo uvece posle posla ima vrlo slabe sanse da sutra bude normalno,da ima svest o porodici,zajednistvu,familiji,ljubavi.Deca u Americi vise vremena provedu sa dadiljama od kojekuda,nego sa roditeljima. Babama i dedama ne pada na pamet da cuvaju unucice. Vide ih jednom godisnje za Thanksgiving. Posledice toga su vidljive svakog dana i celog zivota(sto naravno ne znaci da je kod nas dobro sto imamo ljude od 40 godina koji jos zive sa roditeljima).Ogromna vecina Amerikanaca svojoj deci za sve placa ucitelje. Ukljucujuci i za casove plivanja,neki cak i voznje bicikla.Sa 7 godina znao sam da isprzim sebi jaja za dorucak,a deca u Americi ne smeju po zakonu da ostanu kuci sama ispod 14 godina. Da ne pricam da sam plivanje ucio na reci,od oca,dok su oni reku samo videli,a plivanju ih je ucio neki instruktor iz Gvatemale,Belorusije ili Srbije na bazenu. Isao sam sam u skolu ,a ne school bus-om.Cuvala me je rodjena baba umesto "bebisiterke" iz Meksika. Inace Meksikanci tako neodoljivo podsecaju na nas. Jeste da su naizgled izdrzljiviji i idu bosi i sa mokrom kosom,ali se u kasnijim godinama kljukaju lekovima za sve i svasta. I Srbija danas je jad za decu,ali Amerika je uzas.

Mislim da tekst nije objektivan i da predstavlja samo jedno licno iskustvo. Moja observacija njihove kulure i vaspitanja dece je totalno drugacija- isto govorimo o srednjoj klasi. Ovde se radi o jednoj mami entuzijasticnoj imigrantkinji koja se iz petnih zila upinje da se uklopi i njenom krugu prijateljica, nikako o SAD. Sta je poruka teksta?

Evo iz prve ruke...kakva crna organik hrana,kome ova prica bajke pa ovde pune radnje otpada od hrane I te tadnje su najposecenije. To sto doticna prica vazi za vecinski sloj stanovnistva koje ona naziva opustenima a takvi de u E vropi nazivaju klosarima. Ovde od malena uce decu da se ponasaju kao opusteno to znaci sto vise tetoviranja I pirsinga zatim otpad hrane jeftine robe koja se ne mora prati cesto a pogotovo patike se ne peru nikad. Od nasih prijatelja kcerka molila mamu da ne pere patike jer joj se druga deca u skoli ismevaju sto je cista. Ali zato deca veoma bogatih zive sa stilom I uce se kulturi ophodjenj, oblacenja , ishrane , kako se drzi escajg itd sto je misaona imenica za redovnu decu. I jos kakvo ucenje jezika pa nasem sinu je profesorka rekla da mu ovo nije Evropa I da je divoljno da zna engleski da ga svi razumeju I nema potrebe da trosi energiju na druge jezike. Pa vi sad idealizujte Ameriku!

Odnosi se na bele porodice srednjeg staleza, ali gledajuci TLC i ostale americke TV kanale, slika je sasvim drugacija - gomila debele dece koja od rodjenja zive na gotovoj masnoj hrani, kultura i umetnost servira im se preko TV, skolstvo katastrofa, mogucnosti za uspeh i izlazak iz svog ucmalog okruzenja sve su manje cak i u Americi. Trka za novcem, izbori lepote za bebe od 6 meseci, uzas...

od svojih deset prstiju,mozda i zato sto tamo drzava vodi racuna o svojim gradjanima pa su nauceni na rad,red i postovanje.
(Ja..., 8. februar 2014 17:47)

Ma o čemu ti pričaš, o Americi ili američkim građanima!? Harlem, Bronks.. ima svaki grad u Americi....tamo ne ulazi niko, ni belci ni država. USA ima 60 miliona ljudi bez osnovnog zdravstvenog osiguranja! Kako to onda država USA brine o bolesnim, starcima, sirotinji....rade od jutra za suta za plate sa kojima jedva preživljavaju....milioni Amerikanaca( najtužniji Detroit, Filadelfija, Nju Orleans) žive u napuštenim zgradama, bez struje, vode, grejanja....ma pusti Holivud i američke serije..upotrebi malo glavu, molim!

Uzas. Ko pod tim uslovima pozeli da bude opet dete? Hvala Bogu pa sam odrastao u Srbiji, sa puno dece, nonstop napolju, puno igre i puno smeha. I gle cuda, postade prvenstveno dobar covek i za mene dovoljno uspesan u poslu.
(Stefano, 08. februar 2014 11:47)

I gle postao si neskroman i cak arogantan u rastuci u toj sretnoj zemlji Srbiji medju gljivama. O tome koliko si dobar i cestit mogu da kazu samo drugi ljudi. Obzirom da potenciras jos i 'uspeh u poslu' nisam uveren da si pravi uzorak dobrog i srecnog odrastanja u nesrecnoj zemlji poput Srbije.

Da se osvrnem na drugu vrstu hipokrizicnosti koja izbija iz ovog pisma. Navodno davanje slatkisa deci je strasna jeres. Ok slazem se ali sta cemo sa tim da USA su sampioni u broju obolelih od dijabetesa i strasne gojaznosti? Cini mi se da se kroz ovakva pisma stalno provlaci ideja kako su uvek bolji a nisu i nije prirodno da jesu ako u tome uopste treba se takmiciti. Mozemo uciti jedni od drugih ali obzirom da tamosnji narod ima strah od ljudi sa Istoka, ma ko da je to, mislim da ta komunikacija bi bila jednosmerna

Tekst ko tekst, zemlja od 300+ miliona ljudi ne moze se generalizovati. Recimo na tvrdnju da se puno polaze na obrazovanje, Michio Kaku (jedan od vodecih fizicara danasnjice) kaze da on nema NI JEDNOG postdiplomca iz USA, svi su strani studenti. A i studenata je malo.
YouTube: Dr. Michio Kaku America Has A Secret Weapon

Pominje se istocna obala i dosta suprotnosti,ali i zapadna obala je slicna-radila sam babysitting,i dosta toga je tacno. Autorka teksta samo prenosi svoje iskustvo,i mada jeste entuzijasticno, nije puka romanticna predstava kako mnogi ovde misle. Stvarno jeste zivot smisleniji tamo, imala sam vise energije i volje za sve nego ikad ovde. Stvar je u postojanju izbora,mozes da biras najbolje vrednosti iz oba sistema,ako zelis. Ne zelis da ti dete bude programirano-ne mora. Jeste tesko roditeljstvo i prepuno izazova,narocito u stranom okruzenju,ali ako imas motiv, nosis se sa tim. Na kraju,vaspitavas dete onako kako ti zelis, dosta je tolerantan pristup svemu i postoji neverovatna otvorenost. Nisam primetila da je u Srbiji drugacije-materijalizam nikad nije vise bio izrazen,nigde se vise ne forsira brendirana garderoba nego medju nama, ne daj boze da izadjes izguzvan,ili da ti dete slavi rodjendan kod kuce...Bila sam jako prijatno iznenadjena opustenoscu ljudi u Kaliforniji, strpljenjem, normalnoscu. No nasi me svuda-i u Srbiji i u USA konstantno iznenade netolerancijom i vecnim kritizerstvom, prezirom koji eto ne moze da podnese ni ovaj opusteni blog.

@Milan: Druže samo zato što ti nisi oštećen od gledanja nasilja na filmu ne znači da drugi nisu.
Ja sam ubeđen da još kako filmovi utiču na decu, dobro to nije jedini faktor ali jedan je od faktora.
Klinci danas su gori nego pre, ja kad sam imao 13-14 godina nisam se svađao sa starijim a danas klinci napadaju starije i više su surovi.

Prica verovatno dosta verno opisuje iskustva ambicioznih pripadnika gornje srednje klase u USA. Na zalost, velika je vecina koja sebi ne moze priustiti kako privatne skole tako ni clanstvo u Science Museum. Dosta je dece iz raspadnutih familija, cesto su po sredi slucajevi koji bi bili potpuno neshvatljivi prosecnom coveku iz Srbije.

Jeste,manje-vise tako je. Dosla sam iz Srbije u New York Upstate pre sedam godina sa detetom od pet i jos uvek se radujem. Interesantno da toliko komentara izaziva nesto tako obicno kao sto je nasa svakodnevna realnost. Izgleda da je mnogima pobegla recenica da su USA zemlja kontradiktornosti.

@(IRONemke, 8. februar 2014 08:56)

Ne, upravo zato i rade sve to da ne bi zavrsili u Afganistanu... ti koji zavrsavaju u Afganistanu uopste nisu deo ove price, kao sto je autorka rekla Amerika je velika i sasvim sigurno nije svugde ovako... ali lakse je odvaliti nesto sto zvuci interesantno nego pitati one koji znaju.

Ne gledaju TV kako ne bi postali nasilni, odlaze na "time-out" da ne dobiju batine, pažljivo im se bira škola uz moguću selidbu, posećuju muzeje u pelenama kako bi postali naučnici, i na kraju završe sa puškom u Avganistanu, Iraku, Somaliji jer ih "Ujka Sem" traži.

‚

Kod njih su razmazena kod nas su isfrustrirana i iscelicena ali i bezobrazna i to je sve posledica ratova...

Pa bezbedniji je Beograd 30x od na primer Čikaga koji je u 5 gradova sa najviše ubistava na 100.000 u svetu a prvi je Karakas. Svaki USA grad ima delove koji su raspad sistema. Sve je profit. Od bolnica koje su najskuplje u svetu,do fakulteta,privatnih škola.

...bilo bi "zanimljivo&poučno" čuti-pročitati, komentare-zapažanja pomenutih "mojih roditelja" tj babe&dede "na unučići"...

"Svako ima svoju Ameriku".
Misljnja su razlicita jer su prekticna ili teoriska iskustva vezano za Ameriku razlicita. Teks je dosledan.
Ja se u Srbiju u zivotu ne bi vratila da zivim jer je moje iskustvo zivota u Americi je nacelno pozitivno. Da me pogresno ne razumete ja mnogo Volim svoje prijatelja I druzenje sa njima u Srbiji. Srbija je divna zemlja ali sistem, okruzenju, "mogucnosti" koje covek tamo ima da stvri nesto posteni radom su blago receno lose. Jedno je kada si mlad "sve je lakse kad si mlad.."ali kada stvoris porodicu I nju treba da obezbedis..
Ne kazem da nema teskog zivota I ovde ali definitivno mogu da kazem da ima mnogo mogucnosti da stvoris bolji.

Share????? Ocito ta djeca nisu naucila znacenje rijeci jer ovde nijedan amer nedjeli nista ni sa rodjenim bratom a da ne pricam sa nekim koga manje zna.....

" Posto zivim u Americi da ti objasnim zasto bolje skole u predgradjima. Skole u Americi se izdrazavaju delom od lokalnih poreza na nekretnine. Gradovi naplacuju manji porez da bi bili pristupacni mladim ljudima koji tek pocinju da rade i ne mogu da kupe ili rentaju kucu u predgradju, kupe auto da bi dosli do posla itd. Posto gradovi uzimaju manje poreze onda manje izdvajaju za skole u gradu. U predgradjima su porezi na nekretnine veliki pa se za skole izdvaja vise i nekada su imucniji ljudi isli da zive u predgradja"

Evo i ja zivim u SAD, skoro 20 godina, sa dvoje dece, u vise gradova. Ovo sto ti pricas nema nikakve veze sa realnoscu. Gradovi nemaju manje poreze na nekretnine od predradja. Zapravo gradovi su notorni po visokim porezima na nekretnine, Menhetn, DC, Baltimor imaju jedne od najvecih poreza na nekretnine u SAD i jedne od najgorih skola. DC ima veci porez od okruga Montgomeri, Arlington, Fairfax koji imaju najbolje skole u Americi (a DC jedne od najgorih). Skole u gradovima su lose ne zbog para nego zbog dece koja u njih idu. Zamislite beogradsku skolu u kojoj su npr. 60 ili 70% dece Romi, a onda zamislite ko bi u toj skoli radio, tamo slao svoju decu, kako bi izgledali casovi... Verujem da je sad situacija malo jasnija. Sad gradovi postaju sve skuplji pa se i to polako, ali vrlo polako menja, jer imucnije porodice kojih ima sve vise u gradovima nemaju vremena da cekaju da se lokalne skole poprave pa decu salju u privatne skole.

Sto se decjeg zubara tice, tacno je da se ide rano i da postoji fetis zuba. Nije pomenuto da se deci od 2-3 godine plombiraju mlecni zubi u opstoj anesteziji (da se ne bi istraumirali i zamrzli zubara). Sto se teksta tice, uglavnom je tacno opisano, ali nema nekog stava pa je tesko komentarisati. Autorka zivi u Baltimoru koji je najjeftiniji grad na istocnoj obali pa joj se zato cini da su stvari pristupacnije nego sto jesu.

Pogledajte Ditačment sa Adrijanom Brodijem u glavnoj ulozi...Toliko o obrazovanju u Americi!

Tek sto ce dobro biti kad izmisle fabriku za odgajanje dece. Cim se rodi stave bebu na traku, fabrika odradi usadjivanje znanja i sposobnosti i kad napuni 18 (ili 21) godinu izadje covek spreman za konkurenciju.... malo karikiram ali takav sam utisak stekao.

Share????? Ocito ta djeca nisu naucila znacenje rijeci jer ovde nijedan amer nedjeli nista ni sa rodjenim bratom a da ne pricam sa nekim koga manje zna.....
(sasa, 8. februar 2014 15:13)

Vrlo mi je paznju privukao tvoj komentar. I mislim da si upravu. Ali mislim da imam neko objasnjenje za to.
Svako se uci onome sto mu nedostaje,valjda.Svako valjda pokusava da izleci svoje frustracije,ako mogu tako da kazem. Iliti,svako se cese tamo gde ga svrbi. Ameri znaju da skoro nista ne dele ni sa rodjenim bratom,pa se uce tome. Kao sto i mi Srbi jedni druge cesto nazivamo "bracom i sestrama",a jedni druge gledamo i ponasamo se kao najveci dusmani.

@(Markoo, 8. februar 2014 13:23): Nisam razumeo na sta ciljas u mom komentaru? Slazem se sa tvojim komentarom. Gledam ovde nekoliko dece svojih rodjaka i prijatelja kako odrastaju, vecinu roditelji smatraju debilima samo zato sto su mali, a oni, glavice pametne, sve znaju i sve razumeju kad im se posvetis i tretiras ih kao ravne sebi. Ovde su deca prezasticena. Jednu devojcicu od 6.5 godina mama jos uvek oblaci kada izlazi napolje. Jel to normalno? Takodje vidim da mame vrlo cesto previse obuku decu pa se onda ona znoje i nije im priajtno. Pobogu zene, ako je hladno kad stoje, cim krenu da jurcaju - bice im taman kako treba. Premalo ih ukljucuju u kucne obaveze. (postavljanje stola, raspremanje, sredjivanje svojih stvari...). NE kazem da je svuda tako, ima i drugacijih roditelja, ali mislim da je vecina ovde onakva kako sam opisao. Moj, da tako kazem, problem sa opisom srednjekolasnog roditeljstva u SAD je MOTIV. Stekao sam utisak da se vise bave pojavnim oblikom nekih stvari, formom, umesto sustinom. Po treci put se ogradjujem i kazem da je to UTISAK, ne smatram svoje misljenje apsolutnom istinom. Na kraju krajeva, u jednoj izrazito materijalisticki okrenutoj kulturi mozda je i normalno da se roditelji fokusiraju na taj segment, dajuci tako svom podmlatku orudje za kasniji uspeh. E sad, to sto ja mislim da je ta kultura previse otisla u tom smeru, to je vec drugo pitanje. Evo, napravih ovde jednu papazjaniju od komentara :)

...Sve je profit. Od bolnica koje su najskuplje u svetu,do fakulteta,privatnih škola.
(hehe, 8. februar 2014 20:46)

U stvari 99% bolnica, skola i fakulteta su non-profit organizacije sto znaci da po zakonu ne mogu uzeti vise novca nego sto potrose.
Recimo, najbolji fakultet na svetu, Harvard, je besplatan za studente s porodicnim primanjima ispod $60000 dollara. To se financira DOBROVOLJNIM donacijama bivsih studenata i visokim troskovima imucnim studentima. Recimo, prosle godine je samo jedna generacija studenata (1977 diplomci) skupila 68 miliona dolara donacija.
Sto se tice bolnica i skola, to je opet duga prica, ali recimo samo da cijene jesu visoke, ali je i kvaliteta usluga nezamisliva za ljude s ovih podrucja. Za 20% amerkikanaca bez osiguranja to je prblem. Za ostalih 80% nije...

"Recimo, najbolji fakultet na svetu, Harvard, je besplatan za studente s porodicnim primanjima ispod $60000 dollara." To je tacno, ali recimo ako porodica zaradjuje izmedju npr. 80 i 200 hiljada, dobice mnogo manju pomoc i u najvecem broju slucajeva nece moci da priusti Harvard ili ce zavrsiti u ogromnim dugovima. To je taj tzv. 'middle class squeeze', bogati imaju da plate, siromasni dobijaju veliku pomoc, ali oni izmedju nemaju dovoljno ni da sami plate niti je pomoc dovoljna. Nama 150k (bruto godisnje) deluje kao jako puno para, i negde i jeste, ali su cene nekretnina po gradovima u kojima su takve plate sulude, a troskovi zivota ogromni. Tako da za veliku vecinu ljudi Harvard zapravo nije finansijski dostupan, osim uz ogromne zrtve/odricanja celog zivota, mada su pare i dalje manji problem od toga da dete bude uopste primljeno tako da je ovo vise akademska rasprava.

@ znatizeljna @anbeast

Tekst je nekritički napisan i ne shvatam koje je njegova svrha? Tako lako se prelazi preko skupih privatnih škola, na primer. Takođe se slažem da individualnost deteta može da se uguši forsiranjem njihovih roditelja.

S druge strane, slažem se sa osamostaljivanjem i ranom socijalizacijom dece (mada dete nije po rođenju "socijalno biće", nego tek kasnije), čeličenjem i odlaženjem kod zubara. Međutim, deca kod nas imaju iste prilike - ja kad sam bio mali išao sam u pozorištance Puž, trenirao plivanje, bio u vrtiću, čak sam odlazio i na vikendicu svako leto - gde sam uživao u druženju sa prirodom i ostalom decom - slobodan. Takođe zimi idem po kući u šorcu i majci. Ja zaista ne vidim neke bitne razlike.

Takođe, čini mi se, po ovom tekstu, da roditelji u SAD sve više počinju da liče na roditelje iz Kine - mada u Kini važi pravilo jednog deteta (u gradovima).

Uvek sam se pitala zasto je srbijancima bolje drugo nego sto imaju i na sta trebaju da su ponosni. Ovo je vidjenje novopecenog imigranta, i da nisam i ne znam o cemu pise, bas bi mi bilo zao 'sto nisam u njenim cipelama.Da samo imam vremena gotovo svaku rijec bih mogla objasniti ali zapade mi ona da su bolje skole u predgradjima. Zasto? Nema odgovora. Istina je da se imigranti koncentrisu u gradovima, a u predgradju kupuju kuce, ukoliko su kreditno sposobni i samim tim pravi se malo bolja kvalifikacija gradjana (na kupovnoj moci). Belih je manje u gradu, sto je druga kvalifikacija. Eto, u samom startu djeca uce ali najvise od roditelja.Privatne skole idu po principu "koliko para, toliko i muzike". Zao mi je nasih ljudi koji su u trci za "prestizom" u velikoj zabludi. Nazalost to ce tek da vide na kraju. Ali sad je "cool" biti negde "vani".Dragi moji, mislite svojom glavom.

Vau, kolko se ulaze u decu. Nije ni cudo sto mi njima mozemo uglavnom samo poljoprivredne proizvode da izvozimo a oni nama npr iPhone. Ili sto je svaka od 47 Americkih korporacija bogatija od manje ali razvijene clanice EU...

@DinoNYC ne mogu tvoja poredjenja USA-Srbija da shvatim kao realna, jer ti uporedjujes odrastanje u Americi, sa odrastanjem u staroj Jugoslaviji 70tih.

Najbolji komentar je postavio @(Boki Znalac,bgd.
(Lav Kurčenko, 8. februar 2014 14:32)

Moj dragi Hrvoje, ovo ti je najbolji nik do sada! "Lav Kurčenko" kažeš.....hahaha...svaka čast za ovo!Bravo!

Koliko nepismenih komentara, ja to u zivotu nisam video. Rusofilija uzima danak u mozgu.

Moram ponovo da reagujem mogi kazu amerikanci ne nose firmiranu odecu kao to Im je plus. Zante li zasto ne nose zato sto nemju novca da to kupe eto zato a ne zato sto ne vole I da I te kako su ljubomorni na one koji imaju I mogu.
Naj gore je sto vi Srbiji Zante bolje od nas koji ovde zivimo preko deset godina I radimo sa tim istim klosarima. Zante li da su izmislili alergiju na parfeme pa kad je koleginica sa posla ljubomorni na vas ona vas prijavi upravi I trazi da vi ne stavljate parfem a ona sva masna neoprene kose I prekomerne kilaze......sve smo to mi ovde prosli pa vam zato govorimo da znate a vi ako ne verujete dobro dosli pa proverite!

VJeste da se u mnogim manjim mestima moze ziveti sa npr. 70-80k ali u tim mestima je tesko dobiti posao, bilo kakav, a kamoli neki placen100k. Zato svi i jure u te gradove gde je renta za dosobni stan (1 bdr) 2000 dolara mesecno. Osim toga u unutrasnjost SAD je teska provincija, mnogo je lepse ziveti u Beogradu. Sto se fakulteta tice, nije ni to bas tako dobro, napravio se veliki mehur u obrazovanju, previse ljusi studira, pa je sad potreban fakultet (koji sa sobom nosi dug od 150k) da bi se radio posao recepcionera za 30k.
(Harvard, 9. februar 2014 16:08)

Hmm, po prvom postu mi se ucinilo da bar donekle poznajete SAD. U 90% Amerike u jednosobnim stanovima zive studenti i njihovo iznajmljivanje kosta ispod $500. Cijene koje vi spominjete su u Manhattanu, San Franciscu i mozda exclusivnim zonama u vecim gradovima. Recimo, ljep trosobni stan u Denveru, se moze naci za $700. Denver je jedan civiliziran, i prosperitetan grad s relativno visokim primanjima. To da bi nekom bilo ljepse zivjeti u Beogradu je stvar ukusa, o tome se ne raspravlja.

"Cijena zivota u Americi je visoka samo u nekim velikim gradovima na istocnoj i zapadnoj obali. U ogromnoj vecini Amerike zivot sa 60000 godisnje je sasvim moguc i ugodan. No Amerika nije samo Harvard. Postoje bezbrojni universiteti i vise skole od kojih su mnoge subvencionirane od drzave i kostaju jako malo. Vise od 60% Amerikanaca je u nekom trenutku pohadalo fakultet ili visu skolu. Vise od trecine Amerikanaca je zavrsilo fakultet. Ti brojevi neprestano rastu jer su svi Amerikanci svjesni da bez fakultetskog obrazovanja nema buducnosti"

Jeste da se u mnogim manjim mestima moze ziveti sa npr. 70-80k ali u tim mestima je tesko dobiti posao, bilo kakav, a kamoli neki placen100k. Zato svi i jure u te gradove gde je renta za dosobni stan (1 bdr) 2000 dolara mesecno. Osim toga u unutrasnjost SAD je teska provincija, mnogo je lepse ziveti u Beogradu. Sto se fakulteta tice, nije ni to bas tako dobro, napravio se veliki mehur u obrazovanju, previse ljusi studira, pa je sad potreban fakultet (koji sa sobom nosi dug od 150k) da bi se radio posao recepcionera za 30k.

#Bob Marley

Ko ti je kriv kada zivis u Americi. Razlog tvoje frustracije je ocigledan.

Bas tako, arogantan sam, imam i pravo to da budem ili kako je to u USA? Odmah smrtna kazna ili kako to ide u USA.

....Nama 150k (bruto godisnje) deluje kao jako puno para, i negde i jeste, ali su cene nekretnina po gradovima u kojima su takve plate sulude, a troskovi zivota ogromni. Tako da za veliku vecinu ljudi Harvard zapravo nije finansijski dostupan, osim uz ogromne zrtve/odricanja...
(Harvard, 9. februar 2014 10:34)

Kao svuda u svetu, Amerika nije idealna. Ali, zar zrtve i odricanja tako da bi djeca imala bolju buducnost nego roditelji nisu sastavni dio zivota? Cijena zivota u Americi je visoka samo u nekim velikim gradovima na istocnoj i zapadnoj obali. U ogromnoj vecini Amerike zivot sa 60000 godisnje je sasvim moguc i ugodan. No Amerika nije samo Harvard. Postoje bezbrojni universiteti i vise skole od kojih su mnoge subvencionirane od drzave i kostaju jako malo. Vise od 60% Amerikanaca je u nekom trenutku pohadalo fakultet ili visu skolu. Vise od trecine Amerikanaca je zavrsilo fakultet. Ti brojevi neprestano rastu jer su svi Amerikanci svjesni da bez fakultetskog obrazovanja nema buducnosti. Samo 3% fakultetski obrazovanih je nezaposleno.
Druga strana Americkog sistema je da recimo po Times-ovom rangiranju 20 od top 30 ili 75 od to 200 universiteta su u Americi.
Odrzavanje takvog balansa pristupacnosti i kvalitete je kompliciran problem. Ali samo zato sto se placa ne znaci da je nuzno nepristupacno. A ako hocete poslati dijete na najbolji fakultet na svijetu, onda se mora nesto i zrtvovati.

Mala ispravka: sportove menjaju oni koji se sportom bave rekreativno I samim tim kada se zavrsi jedna sezona rekreativnog sporta odmah pocinje sledeca. Deca koja se ozbiljnije bave izabranim sportom pocinju da se takmice u tzv putujucim timovima ako je u pitanju ekipni sport ili da idu na pojedinacne turnire I takmicenja ako je u pitanju individualni sport. Sto se tice akademskog takmicenja medju decom naravno da je to tesno povezano sa ambicijama roditelja, kao I u svim drugim zemljama. Ipak, u pitanju je jako mali procenat dece koja se time bave, ali zbog velicine zemlje I konstantnog priliva super djaka iz drugih zemalja, ta konkurencija je kasnije izuzetno jaka, sto je I dobro. Oni koji se time ne bave ne razmisljaju o tome, kao uostalom ni oni koji ne pokusavaju nesto da postignu u sportu. Da pojasnim zasto je potrebno da se sve radi organizovano na primer u sportu: ako se neko dete povredi da se zna ko je sve to organizovao I koga roditelji mogu po potrebi da tuze. Sta da se radi tako je, uvek mora da se zna ko je odgovoran za eventualne troskove lecenja I ostalo.

Evo primjera:
1-bedroom (dvosobni) stanovi u blizini Ohio State University (rangiran kao 59. u svetu po Time list), Columbus, Ohio, metropolitan area preko 1,5 milliona stanovnika, nezaposlenost 5,4% (ispod Americkog prosjeka).
Stanovi su u sigurnom, universitetskom dijelu grada. Cijene vec od $400.

http://offcampus.osu.edu/search-housing.aspx?pricefrom=0&priceto=600&landlord=&bedrooms=1&bathrooms=&zipcode=&locations=&subletonly=False&petonly=False&shortTerm=False&campus=

Ne poznajem bas Kolumbus (jer je rupa); univerzitet, ako nije bas neposredna blizina u pitanju, nije nikakva garancija bezbednosti, jer se univerziteti u gradovima cesto nalaze u losim krajevima (UChicago, Penn, Johns Hopkins etc). No, po slikama se vidi da je rec o losem kraju i stanovima (podrumi, zapusteno, prljave, oronule kuce). Kao sto rekoh, studenti retko samostalno iznajmljuju stanove, uglavnom zive sa cimerima (ako nisu u dormu ili fraternity).

@Harvard, nemoj da lupas vise molim te.

"U 90% Amerike u jednosobnim stanovima zive studenti i njihovo iznajmljivanje kosta ispod $500. Cijene koje vi spominjete su u Manhattanu, San Franciscu i mozda exclusivnim zonama u vecim gradovima. Recimo, ljep trosobni stan u Denveru, se moze naci za $700. "

Ne postoji normalan stan u nekom univerzitetskom mestu za $500, ja bar ne znam za to. Mozda neki sublet preko leta. Studenti zive ili u studentskim domovima, fraternities ili dele vece kuce/stanove; retko ko iznajmljuje sam stan. Taj stan u Denveru mozda postoji na nekoj periferiji Denvera. Ima "jeftinih" kuca i stanova i oko velikih gradova, ko je voljan da ceo dan provede u prevozu. Centralne lokacije u gradovima variraju od skupog (u manjim gradovima sa manjim platama) do basnoslovno skupog, izuzetak su geta.

@misa knez, miso knezu, kralju, care, legendo, idole, ikono, najjaci...po ko zna koji put moram da pisem isto- mani se komentarisanja, idi uci strikanje, bocanje, hokej na travi, nadji sebi neki hobi, jer ovo ti ne ide majstore.

Ne gledaju TV kako ne bi postali nasilni, odlaze na "time-out" da ne dobiju batine, pažljivo im se bira škola uz moguću selidbu, posećuju muzeje u pelenama kako bi postali naučnici, i na kraju završe sa puškom u Avganistanu, Iraku, Somaliji jer ih "Ujka Sem" traži.

I na kraju balade, dete se, pritisnuto takvim tempom i proracunatom histerijom zivota, odluci da uleti u skolu sa automatskom puskom i osveti se onima koji se nisu uklopili u njegovo programirano postojanje i buducnost.
Jako frigidna i plasticna nacija - pogotovo istocna obala...

Sve su to obicne gluposti!!!!I ja živim u Švedskoj pa sam se nagledao svega i svacega!Juce sam dosao po dete u obdaniste i nasao sam ih kako sede u bari vode po najvećem pljusku na 2-3 stepena,deca skroz mokra!To je za Švedske standarde skroz normalno....Dali je to za vas roditelje normalno????Dali je sve na zapadu i Americi bolje od našeg ....???Sem prokletih para ovde nema nicega!!!!!!Prestanite da pišete loše našoj zemlji !!!Prvo probajte zapada i Ameriku pa onda pišite i komentarišete !?!?

E vidite u sustini dosta istine u tekstu. A kada malo zagrebete ispod debelog sloja propagande vidicete da I nije bas tako. Zivim dugi niz godina I imam 3 klinaca ovamo. Razlika izmedju naseg I njihovog vaspitanja je duboka vrlo. Porodica kao stub svega je ovdje misaona cinjenica. Ne vaspitavaju djecu na taj nacin. Daju djeci previse slobode ali u pogresnim godinama. Djeca su im dosta ne snalazljiva , informisana vrlo lose. Uci djecu da su materijalne stvari iznad svega. Radim posao gdje sam se nagledao svega. Cekam da mi klinci porastu jos malo I upisujem ih u skolu kod nas, ovamo mi nece odrastati. Pozdrav

Mislim da je ovo kljucno za zemlju koja je uspesna i jedna od vodecih u svetu
(dadad, 8. februar 2014 09:23)
Mi nismo svesni koliko lose zivimo!
(bure baruta, 8. februar 2014 09:01)

Jeste li vi pažljivo pročitali članak? Tolika je vaša zaljubljenost u Američke (prenete na zapadnu Evropu) izmeritelje vrednosti, gde su najvažnije stvari materijalna bogatstva i posao!? To su vama uzora društva posao-kuća-posao? Porodica više ne postoji, deca se rano odvajaju od roditelja,a i muž i žena vode svako svoj život! Ovaj članak se samo blago podsmeva Američkoj (beloj) srednjoj klasi! Da ne pričamo o većinskoj Americi, 60 miliona ljudi bez osnovnog zdravstvenog osiguranja, broju ubistava na 100.000 stanovnika, o Crncima, hispanezima, Arapima, Indusima.. sirotinji podeljeni na getoe....ja bih pre živeo u Nepalu, gde su svi srećni i nasmejani ili u beskrajnom Sibiru, pecao ribu u Amuru ili Jeniseju i jeo meso od divljači!

Uzas. Ko pod tim uslovima pozeli da bude opet dete? Hvala Bogu pa sam odrastao u Srbiji, sa puno dece, nonstop napolju, puno igre i puno smeha. I gle cuda, postade prvenstveno dobar covek i za mene dovoljno uspesan u poslu.

Mi nismo svesni koliko lose zivimo!

Jedan od razloga zasto su najbogatiji je i briga za decu i roditeljski odnos prema njima

Ovde je neko prokomentarisao 'Uspešna nacija'. Bolje je reći uspešna vlada koja uspešno ratuje i 'pribavlja' prirodne resurse. A obični ljudi mere svoju uspešnost materijalnim stvarima. Malo je njih koji su stvarno srećni i koji imaju oko sebe prave prijatelje. Čitav život im je trka za novcem. Ja ću reći, neka hvala. Čak i ovakva Srbija je meni bolja.

Ne gledaju TV kako ne bi postali nasilni, odlaze na "time-out" da ne dobiju batine, pažljivo im se bira škola uz moguću selidbu, posećuju muzeje u pelenama kako bi postali naučnici, i na kraju završe sa puškom u Avganistanu, Iraku, Somaliji jer ih "Ujka Sem" traži.

‚

Tekst je odlican i vrlo realan, odrastao sam delom u Srbiji delom u Americi, i svaka cast autorki na vrlo kulturnom tekstu. Ja bih verovatno bio mnogo ostriji prema srpskom sistemu, ali bih tako verovatno promasio temu. Najinteresantniji u tekstu mi je bio ton kojim je sve opisano, to u Srbiji vise ne postoji, ja bih ga nazvao tonom inteligentne tolerancije. Vrlo americka tekovina :-) A onda procitah komentare i vratih se u ovu nasu bednu realnost, ajde sto smo materijalno bedni, nego je najstrasnije sto smo duhom bedni i strasno zlobni.

zanimljiv clanak.
Mislim da se u nekim stvarima preteruje, dati detetu preveliku slobodu od malih nogu nije bas pametno, kasnije ce biti problema da neke stvari u njegovom ponasanju ispravite.
Ucenje jezika i sl od malih nogu nije lose, ako se na pravilan nacin primeni ali ih ne treba opteretiti domacim i sl. Ipak je detinjstvo bitno.
I na kraju, ne kaze se za dzabe "batina je iz raja izasla". Ne treba tuci decu stalno ali postoje situacije kada nista osim batina ne pali.
I mi smo ih dobijali kao mali pa nam nista ne fali.

Blog je odličan, ali je meni takvo vaspitanje dece ogavno. Nema spontanosti i ljubavi.

...Amerikanci su u nekim stvarima daleko opušteniji od Evropljana, ali kad je u pitanju obrazovanje njihove dece tu gube hladnu glavu....
Mislim da je ovo kljucno za zemlju koja je uspesna i jedna od vodecih u svetu

Samo jedna cinjenica protiv ovog teksta.
Kaze da se gledanje televizije podstice agresivnost kod dece.
Mogu da kazem da sam ja sa 5 godina gledao Obucena da ubije (Brajan de Palma), Prljavog Harija i ostale ubilacke filmove, i ostao sam normalan tada i dan danas, tako da ta veza agresivnosti i televizije i kompjutera nije iskljuciva.

a kad ja idem sa mokrom kosom na posao kazu da nisam normalan... ali to je verovatno zato sto smo u Srbiji...

Evo iz prve ruke...kakva crna organik hrana,kome ova prica bajke pa ovde pune radnje otpada od hrane I te tadnje su najposecenije. To sto doticna prica vazi za vecinski sloj stanovnistva koje ona naziva opustenima a takvi de u E vropi nazivaju klosarima. Ovde od malena uce decu da se ponasaju kao opusteno to znaci sto vise tetoviranja I pirsinga zatim otpad hrane jeftine robe koja se ne mora prati cesto a pogotovo patike se ne peru nikad. Od nasih prijatelja kcerka molila mamu da ne pere patike jer joj se druga deca u skoli ismevaju sto je cista. Ali zato deca veoma bogatih zive sa stilom I uce se kulturi ophodjenj, oblacenja , ishrane , kako se drzi escajg itd sto je misaona imenica za redovnu decu. I jos kakvo ucenje jezika pa nasem sinu je profesorka rekla da mu ovo nije Evropa I da je divoljno da zna engleski da ga svi razumeju I nema potrebe da trosi energiju na druge jezike. Pa vi sad idealizujte Ameriku!

Mislim da tekst nije objektivan i da predstavlja samo jedno licno iskustvo. Moja observacija njihove kulure i vaspitanja dece je totalno drugacija- isto govorimo o srednjoj klasi. Ovde se radi o jednoj mami entuzijasticnoj imigrantkinji koja se iz petnih zila upinje da se uklopi i njenom krugu prijateljica, nikako o SAD. Sta je poruka teksta?

Ostavis dete u 7 ujutru u skolici i vidis ga samo pred spavanje. I tako 5 dana nedeljno, neka hvala.
Nemam camac, nemam vikendicu, ne letujem na Karibima vec u Grckoj ili na Tari, ne vozim auto od 3.000 kubika ali imam svako popodne sa decom. A da, deca mi jedu i meso i voce i povrce, rucaju obilato i svaki put posle vecere dobiju i po stanglicu cokolade, izvinjavam se, kriv sam.

Pogledajte Ditačment sa Adrijanom Brodijem u glavnoj ulozi...Toliko o obrazovanju u Americi!

Uvek sam se pitala zasto je srbijancima bolje drugo nego sto imaju i na sta trebaju da su ponosni. Ovo je vidjenje novopecenog imigranta, i da nisam i ne znam o cemu pise, bas bi mi bilo zao 'sto nisam u njenim cipelama.Da samo imam vremena gotovo svaku rijec bih mogla objasniti ali zapade mi ona da su bolje skole u predgradjima. Zasto? Nema odgovora. Istina je da se imigranti koncentrisu u gradovima, a u predgradju kupuju kuce, ukoliko su kreditno sposobni i samim tim pravi se malo bolja kvalifikacija gradjana (na kupovnoj moci). Belih je manje u gradu, sto je druga kvalifikacija. Eto, u samom startu djeca uce ali najvise od roditelja.Privatne skole idu po principu "koliko para, toliko i muzike". Zao mi je nasih ljudi koji su u trci za "prestizom" u velikoj zabludi. Nazalost to ce tek da vide na kraju. Ali sad je "cool" biti negde "vani".Dragi moji, mislite svojom glavom.

od svojih deset prstiju,mozda i zato sto tamo drzava vodi racuna o svojim gradjanima pa su nauceni na rad,red i postovanje.
(Ja..., 8. februar 2014 17:47)

Ma o čemu ti pričaš, o Americi ili američkim građanima!? Harlem, Bronks.. ima svaki grad u Americi....tamo ne ulazi niko, ni belci ni država. USA ima 60 miliona ljudi bez osnovnog zdravstvenog osiguranja! Kako to onda država USA brine o bolesnim, starcima, sirotinji....rade od jutra za suta za plate sa kojima jedva preživljavaju....milioni Amerikanaca( najtužniji Detroit, Filadelfija, Nju Orleans) žive u napuštenim zgradama, bez struje, vode, grejanja....ma pusti Holivud i američke serije..upotrebi malo glavu, molim!

lep tekst...
ali sta je sa onim da deca nemaju temu ''moj tata'' u skoli?!
80% americkih klinaca ne zive sa biloskim ocem?

zivi svoj zivot i ne trpi nikoga ni tren,to je novi americki san.
tako su ubili rec porodica u americi,
a svi do jednog se zaklinju u porodicne vrednosti ?!

istovremeno ubijaju i ono sto je stvorilo ameriku,individualnost!
sada prekidaju bejzbol utakmice male lige kad je rezultat 7-0,
da ne bi obeshrabrilo protivnicke klince?
ili ubacuju klince koji veze nemaju sa sportom,ali kao ''sad malo i oni''
i postaje nebitno da li znas ili ne znas ima da igras??
zato crni sportisti direktno sa ulice, dominiraju u srednjoj skoli posto bele uce o ''jednakosti'' i nije bitno ko je pobedio??!!

na svaku pricu o americi,
uvek postoji i ona druga...

Pa nije baš lak život ni dece ni roditelja u USA, pogotovo što se ovde priča o srednjem staležu u gradovima na istočnoj obali. Znači, velika manjina stanovnika Amerike za koju se smatra da "dobro živi", a i uglavnom su belci u pitanju. Dakle, dvoje dece ili jedno! I tamo među belcima "bela kuga". Već prošle godine, prvi put u istoriji, broj "obojenih" beba u Americi prešao je 50%, što znači da belci u Americi postaju polako manjina! Jedan rusomžac je likovao juče, napisavši da se broj Rusa u Rusiji smanjuje! Kada mu je predočen link da su njegovi"podaci" neistina, da se broj Rusa povećava, a najviše u Sibiru....verovatno je hteo da pobegne na Mars, ali nije, ostao je u svom Zemunu!

"U Americi patronažne sestre ne dolaze u kućne posete po rođenju deteta i potpuno ste prepušteni sudbini novopečenih roditelja."

Ovo je notorna laz, ja zivim u americi od 1996, a radim kao medicinski prevodilac od 1999 i kategoricno tvrdim da, ako zelite dolazi vam sestra jednom nedeljno punih godinu dana od porodjaja. Sto se tice ljudi koji zavrsvaju u Iraku, Avganistanu, to je obicno pusta sirotinja ili kojekakvi probisveti koji odlaze u vojsku ne bi li se izvukli iz pakla. Tako da sigurno ovaj srednji stalez, sto priprema decu od malih nogu za akademski zivot, itd. Njihova deca sigurno nece zavrsiti na frontu.

@tara cemu melanholican ton komentara? Posto zivim u Americi da ti objasnim zasto bolje skole u predgradjima. Skole u Americi se izdrazavaju delom od lokalnih poreza na nekretnine. Gradovi naplacuju manji porez da bi bili pristupacni mladim ljudima koji tek pocinju da rade i ne mogu da kupe ili rentaju kucu u predgradju, kupe auto da bi dosli do posla itd. Posto gradovi uzimaju manje poreze onda manje izdvajaju za skole u gradu. U predgradjima su porezi na nekretnine veliki pa se za skole izdvaja vise i nekada su imucniji ljudi isli da zive u predgradja. Mudrija porodica imigranata ce otici u bolje predgradje i iznajmiti (ne kupiti) kucu tamo dok se deca skoluju. Na taj nacin deca mogu da im idu u jako dobru skolu a roditelji ce malo da se pomuce za decu kao sto dobri roditelji i treba da rade. Inace sve je vise imucnijih u americkim gradovima jer americki gradovi upravo prolaze kroz tu fazu gde srednja i visa srednja klasa zeli da zivi u gradu, ti ljudi decu salju u privatne skole. Jeste skupo, ali dobri roditelji ce da se pomuce za decu. Sto se tice pominjanja Avganistana, deca Srbije su do nedavno isla po prostorima bivse SFRJ i punila hladnjace ubijenima, bombardovala gradove sa okolnih brda, stotine hiljada ljudi je svirepo ubijeno od tog lepog vaspitanja dece koje je optereceno nacionalnim mitovima A9 sve vise i popovima). Danas u miru ta deca divljaju po stadionima i napadaju one koji su razliciti od njih. Pustite Avganistan, vidite sta je rezultat vaspitanja u Srbiji

Koliko nepismenih komentara, ja to u zivotu nisam video. Rusofilija uzima danak u mozgu.

#Bob Marley

Ko ti je kriv kada zivis u Americi. Razlog tvoje frustracije je ocigledan.

Bas tako, arogantan sam, imam i pravo to da budem ili kako je to u USA? Odmah smrtna kazna ili kako to ide u USA.

Svaka cast na odlicnom tekstu gospodje Lalicki.Ja sam od rodjenja dugo ziveo u Americi, ozenio se Srpkinjom, bio profesor na fakultetu i doveo sam decu koja su rodjeni Amerikanci u Srbiju da ovde zavrse skolu i da se normalno socijalno i psihicki formiraju jer im je detinjstvo i mlodost u Srbiji ispunjenije i ima mnogo vise smisla. Sada mi deca zavrsavaju fakultete u Srbiji. Da su odrasli u Americi, bili bi sposobni samo tamo da funkcionisu, dok nase ljude mozete da bacite gde hocete i snacice se. Tacno je da je deci u Americi prepun dnevni raspored jer sta bi radili da nije: tamo nema druzenja kao ovde i omladini je u sustini dosadno jer nemaju kud da idu dok ne napune 21 godinu. Amerika nije sto je nekada bila. Moje detinjstvo u Americi je bilo opusteno i po celi dan smo bili napolju po poljima i sumama. Ulazili u kucu samo da jedemo i cesto od umora zaspali za stolom.Toga vise nema, zavladalo je vreme straha od kidnapovanja i opsednutosti video igricama. Nekada u Americi nismo zakljucavali vrata na kucama, majke nisu radile i kupovalo se gotovinom, bilo je posla svuda, nije Vam trebao resume ni cv, dok danas tamo ne treba da idete ukoliko niste visoko obrazovani strucnjak, u suprotnom cete se namuciti vozeci kamioncine ili radeci gradjevinske poslove. Nasi ljudi upadnu tako u vrtlog i sve vreme zele da se iz njega iscupaju i vrate u Srbiju ali im za to vreme deca odrastu u Americi, postanu Amerikanci i ne zele da idu tamo gde nije njihova zastava sa 50 zvezdica.

Ljudi vi kao da niste citali ceo clanak.Trudnica i dete su zasticeniji u Srbiji nego u Americi u svakom pogledu.
A sto se tice vaspitanja i obrazovanja deteta, sve je relativno, i tu ocenu uglavnom dajemo iz pozicije onoga sto je nama blisko.
U Americi ima procentualno vise nepismene dece nego u Srbiji.
U Americi ima dobrog obrazovanja ali ono nije namenjeno svakom detetu vec odredjenoj deci.Isto je i sa visokim obrazovanjem.
U Srbiji dobro obrazovanje mozes steci besplatno i dostupno je svima ako zelis da dodjes do njega ne treba ti nikakav veliki novac vec zelja i rad.
Da ste se toliko trudili u Srbiji koliko u zemljama u koje ste otisli...uf kako bi ovo lepa zemlja bila.

svaka čast autoriki. vrlo kvalitetan članak/ blog... jedno pravo stanje stvari. sve pohvale još jednom i srećno Vam bilo.

Kada muz zaradjuje toliko da zena moze da priutsi sebi da napravi pauzu u karijeri, nista i nije problem. Ne zaboravite njihove standarde "normalnog, prosecnog" zivota, to je za ljude u Srbiji misaona imenica. Tako da, iako smatram da je clanak dobar, takodje smatram da je mnogo veca mudrolija odgajiti dete u Srbiji i kvazi zemljama poput Srbije.

"Middle class?
I don't know what middle class means...it's just the term in the US you use to disguise the fact that most of the population is poor. You figure if you call people middle class they'll somehow feel - Ok, I'm part of things..."
"So everybody says they are middle class, even if they're earning $5K a year"
Chomsky
1994

Share????? Ocito ta djeca nisu naucila znacenje rijeci jer ovde nijedan amer nedjeli nista ni sa rodjenim bratom a da ne pricam sa nekim koga manje zna.....

@ I na kraju, ne kaze se za dzabe "batina je iz raja izasla". Ne treba tuci decu stalno ali postoje situacije kada nista osim batina ne pali.
I mi smo ih dobijali kao mali pa nam nista ne fali.
Komentar poslat sa mobilnog sajta m.b92.net (Neutralni posmatrac, 8. februar 2014 11:34)

Ko kaze da ti nista ne fali? Samim tim sto ne mozes da vidis da li ti nesto fali, ti pokazujes da tu nesto nije u redu. Nasilje nije prihvatljiv oblik komunikacije medju ljudima. Tuci decu je samo dokaz da roditej ne zna da na drugaciji nacin djetetu prenese poruku vec iz vlastite frustracije pribegava maltretiranju deteta.
A sto se tice tog da je batina iz raja izasla-po toj tvoj logici nesrecnice, tvoj sef bi imao svaki dan prav da te umlati od samara svaki put kad nesto zabrljas, a policajac na ulici da stoji i lupa noseve svima koji pretrce ulicu gde ne treba i da se svi brane izjavom-iz raja je izasla...

@ znatizeljna @anbeast

Tekst je nekritički napisan i ne shvatam koje je njegova svrha? Tako lako se prelazi preko skupih privatnih škola, na primer. Takođe se slažem da individualnost deteta može da se uguši forsiranjem njihovih roditelja.

S druge strane, slažem se sa osamostaljivanjem i ranom socijalizacijom dece (mada dete nije po rođenju "socijalno biće", nego tek kasnije), čeličenjem i odlaženjem kod zubara. Međutim, deca kod nas imaju iste prilike - ja kad sam bio mali išao sam u pozorištance Puž, trenirao plivanje, bio u vrtiću, čak sam odlazio i na vikendicu svako leto - gde sam uživao u druženju sa prirodom i ostalom decom - slobodan. Takođe zimi idem po kući u šorcu i majci. Ja zaista ne vidim neke bitne razlike.

Takođe, čini mi se, po ovom tekstu, da roditelji u SAD sve više počinju da liče na roditelje iz Kine - mada u Kini važi pravilo jednog deteta (u gradovima).

Odnosi se na bele porodice srednjeg staleza, ali gledajuci TLC i ostale americke TV kanale, slika je sasvim drugacija - gomila debele dece koja od rodjenja zive na gotovoj masnoj hrani, kultura i umetnost servira im se preko TV, skolstvo katastrofa, mogucnosti za uspeh i izlazak iz svog ucmalog okruzenja sve su manje cak i u Americi. Trka za novcem, izbori lepote za bebe od 6 meseci, uzas...

Posle 10 godina zivota u Americi vratila sam se u Srbiju sa porodicom. Mislila sam da je to najbolje za nas. Posle godinu dana provedenih u Srbiji SVE sto zelim je da se sto pre opet vratim za USA. I necu vam ni objasnjavati sta i kako , svega mi je dosta ovde u ovoj lepoj zemlji sa najgorim ljudima i katastrofalnim mentalitetom. Amerika je ZAKON bre za svu ovu ljudsku bedu i ponizenja.

Ono sto americka deca prvo nauce je da pozovu 911.To im je sve u zivotu,jer se od malena uce STRAHU od svega.Strah je u Americi najbolji biznis.
Od onoga sto je meni poznato,najgluplje mesto za odgajanje dece je Amerika. Ujedno i najsurovije. Ne mislim samo na sigurnost. Dete koje jos kao nedonosce vidja majku samo uvece posle posla ima vrlo slabe sanse da sutra bude normalno,da ima svest o porodici,zajednistvu,familiji,ljubavi.Deca u Americi vise vremena provedu sa dadiljama od kojekuda,nego sa roditeljima. Babama i dedama ne pada na pamet da cuvaju unucice. Vide ih jednom godisnje za Thanksgiving. Posledice toga su vidljive svakog dana i celog zivota(sto naravno ne znaci da je kod nas dobro sto imamo ljude od 40 godina koji jos zive sa roditeljima).Ogromna vecina Amerikanaca svojoj deci za sve placa ucitelje. Ukljucujuci i za casove plivanja,neki cak i voznje bicikla.Sa 7 godina znao sam da isprzim sebi jaja za dorucak,a deca u Americi ne smeju po zakonu da ostanu kuci sama ispod 14 godina. Da ne pricam da sam plivanje ucio na reci,od oca,dok su oni reku samo videli,a plivanju ih je ucio neki instruktor iz Gvatemale,Belorusije ili Srbije na bazenu. Isao sam sam u skolu ,a ne school bus-om.Cuvala me je rodjena baba umesto "bebisiterke" iz Meksika. Inace Meksikanci tako neodoljivo podsecaju na nas. Jeste da su naizgled izdrzljiviji i idu bosi i sa mokrom kosom,ali se u kasnijim godinama kljukaju lekovima za sve i svasta. I Srbija danas je jad za decu,ali Amerika je uzas.

Najbolji komentar je postavio @(Boki Znalac,bgd. Treba se upitati da li je smisao života u besomučnom, po meni besmislenom, sticanju što većeg bogatstva. Što se sticanja znanja tiče, takođe treba postaviti pitanje koji je motiv i u koju svrhu se koristi. Život neumoljivo prolazi, treba steći što više po svaku cenu, a kada živeti?

Ja sam jedna baka koja uglavnom zivi ovde u istocnom delu SAD. I slazem se potpuno sa tekstom koji je istinit i odnosi se na celu SAD. To su njihova pravila koja traju i koja se ne menjaju pa kome se svidja neka ih prihvati a kome ne ne mora. Niko nikoga ne prisiljava da zivi ovde. Razlika je ogromna zbog toga sto su oni ipak bogata zemlja a mi smo vec jedan ceo vek siromasni i jos u neki stvarima zaostali. Imali smo jako dobro skolstvo i nauku ali sada je to rasulo. Skolstvo nam je lose, deca su nevaspitana uglanom. Naravno kada poredim sa svojim odrastanjem i skolovanjem ima slicnosti sa decom iz USA samo u vaspitanju: postovao se profesor, roditelj i uopste ljudi toga danas nema a ovde jos uvek vazi da vas nepoznati lepo zamole, da vam se lepo zahvale da se ne podize ton ako se ceka u redu iako ste stari strpljivo cekate u redu. Za seniore ima bezbroj beneficija ne tretiraju vas kao teret drustva i okoline,naprotiv postuju vas u svakom pogledu.Ne bih da nabrajam koliko je lakse starima ovde ziveti a ne mogu reci da je to samo zbog novca, jednostavno to je jedna maksimalnma tolerancija koju je nas narod izgubio.Mi smo kao deca delili jabuku "daj griz"a sada deca taj pojam ne razumeju.Molim vas ne shvatite ne pogresno ali uvek se nalazio razlog da je nesto lose razlog zbog ovoga ili onoga ali nije to uvek tako. Ko hoce da me razume neka me razume ali svaki put kada se vratim u Beograd ja sam sve vise razocarana jer ne prepoznajem moj grad u kome sam odrasla.

Pročitao sam neke komentare, i to one sa najviše pluseva, i mogu samo da zaključim da kod nas ima mnogo, jako mnogo, bolesnih ljudi...

Stvarno se trudim, ali nikako da Ameriku shvatim i prihvatim kao vodeću zemlju civilizacije na ovoj planeti, mada joj nema ravne u nauci i tehnologiji-drže sve što je stvarno važno. Međutim-preveliki kontrasti koji se ničim ne mogu opravdati. Često samo ulica deli prebogate od presiromašnih. U podnožju zgrade nekog finansijskog centra svog u staklu i čeliku, umire skitnica. Opčinjenost oružjem zbog klaustrofobične ugroženosti. Novac kao igračka prebogatih. Zdravstvo je biznis, školstvo-biznis, politika-biznis, jutarnji osmeh pre prve kafe-biznis...sve je biznis i šou u zemlji vrtoglave dinamike. Fatalne protivrečnosti ne bi stale na sto strana. Ko misli da se opusti u Americi, bolje da ponese bankovni račun sa mnogo nula. Za radnu snagu, savetujem da ponesu znanje, besprekorno zdravlje, konjsku kondiciju, istrenirano neimpulsivan temperament-strpljenje i spremnost da očekuju neočekivano u svakom momentu. Naši klinci tamo redovno dobro prolaze, prvo zato što odlaze kvalitetniji iz populacije i zato što naše škole još uvek imaju odličan dril pa im ništa ne pada teško. Biti roditelj u Americi je za mene zastrašujuća misija sa često šokovitim ishodima. Zemlja preizražene kompeticije u kojoj nije nikada ni za mikron dovedena u pitanje ideja materijalnog progresa, ogromna većina samo takav priznaje. I dok fascinirano gledamo njihove vrhove, setimo se ogromne većine ispod koja u Americi žestoko i naporno trče u mestu.

Vau, kolko se ulaze u decu. Nije ni cudo sto mi njima mozemo uglavnom samo poljoprivredne proizvode da izvozimo a oni nama npr iPhone. Ili sto je svaka od 47 Americkih korporacija bogatija od manje ali razvijene clanice EU...

Moram ponovo da reagujem mogi kazu amerikanci ne nose firmiranu odecu kao to Im je plus. Zante li zasto ne nose zato sto nemju novca da to kupe eto zato a ne zato sto ne vole I da I te kako su ljubomorni na one koji imaju I mogu.
Naj gore je sto vi Srbiji Zante bolje od nas koji ovde zivimo preko deset godina I radimo sa tim istim klosarima. Zante li da su izmislili alergiju na parfeme pa kad je koleginica sa posla ljubomorni na vas ona vas prijavi upravi I trazi da vi ne stavljate parfem a ona sva masna neoprene kose I prekomerne kilaze......sve smo to mi ovde prosli pa vam zato govorimo da znate a vi ako ne verujete dobro dosli pa proverite!

Uzas. Ko pod tim uslovima pozeli da bude opet dete? Hvala Bogu pa sam odrastao u Srbiji, sa puno dece, nonstop napolju, puno igre i puno smeha. I gle cuda, postade prvenstveno dobar covek i za mene dovoljno uspesan u poslu.
(Stefano, 08. februar 2014 11:47)

I gle postao si neskroman i cak arogantan u rastuci u toj sretnoj zemlji Srbiji medju gljivama. O tome koliko si dobar i cestit mogu da kazu samo drugi ljudi. Obzirom da potenciras jos i 'uspeh u poslu' nisam uveren da si pravi uzorak dobrog i srecnog odrastanja u nesrecnoj zemlji poput Srbije.

Da se osvrnem na drugu vrstu hipokrizicnosti koja izbija iz ovog pisma. Navodno davanje slatkisa deci je strasna jeres. Ok slazem se ali sta cemo sa tim da USA su sampioni u broju obolelih od dijabetesa i strasne gojaznosti? Cini mi se da se kroz ovakva pisma stalno provlaci ideja kako su uvek bolji a nisu i nije prirodno da jesu ako u tome uopste treba se takmiciti. Mozemo uciti jedni od drugih ali obzirom da tamosnji narod ima strah od ljudi sa Istoka, ma ko da je to, mislim da ta komunikacija bi bila jednosmerna

@bio sam tamo,ziveo i ostali
I ja sam bio tamo, ziveo. Sestra mi je drzavljanka amerike, mnogi prijatelji i poznanici iz celog sveta koji zive tamo su sasvim zadovoljni ljudi. Ono sto Ameriku cini potpuno drugacijom od Srbije jeste sto tamo ne mozete osetiti toliku zavist ljudi na svakom koraku. Srbija boluje od zavisti, od neskolovanih kadrova, od zaostajanja u obrazovnom i tehnoloskom smislu od nekih 5 vekova za Amerikom i razvijenim svetom. Ovde se sit nagledah roditelja koji su preko partijske linije postali rukovodioci, koji neumitno kradu na poslovima a decu pokusavaja da vaspitaju u zdravom i postenom duhu. Mada, vole da im deca nose firmiranu odecu - sto je jos jedna ogromna razlika izmedju nas i amerikanaca - njih bas briga koja je firma ako je povoljno, lepo i udobno (ne samo odeca vec i namestaj, sportska oprema, automobile, itd). Ovde se ljudi osecaju mocnim kao nekog mocnog koga poznaju, nekultura cveta na sve strane, samoreklamiranja nigde u svetu nema vise nego u Srbiji (ja, ja, ja, ja, ja) - kada slusam ljude na poslu i u okruzenju nije mi jasno kako ne postadose bar Miskovic koliko su svi sposobni. Ovde se velica sposobnost da se napravi "kombinacija" (to se u Americi zove kradja i krivicno se odgovara). Ovde se ljudi najnizeg morala forsiraju kao neko koga treba slediti, ovde se pljuje po ulici, ide se preko reda, za SVE se koristi veza, niko ne radi svoj posao vise od 2h dnevno, za sve je kriva Drzava ili neki politicar. Mi smo jedna tuzna smejurija.

Divno napisan i istinit tekst!
Ovde kada te boli grlo ti daju led da grickas ili sladoled :) cak i u bolnici! Puna casa leda pa tek onda voda ili sok je normalna stvar svuda i u restoranu i kod kuce. Naravno ledomat je sastavni deo kucnog frizidera i cudno je ako ga nemas.
Problem koji vidim sa odrastanjem ovde sto deca cesto neznaju da se zabave bez pomoci tj neumeju da budu mastovita bez tehnologije ili igracaka. Takodje sve se svaki i minimalni uspeh se precenjuje - svi su divni, najpametniji, lepi, najbolji u svemu... U skoli imaju takmicenja - najbolji crtez, najbolja prica, najbolja prezentacija... Ali nema puno zajednickih prezentacija. Teraju na individualnost i licno isticanje a ne na saradnju. Pa im se onda stvori problem kasnije u zivotu kada nesto ne dobiju ili ne postignu. Inace zivim na Istocnoj obali SAD.

Koliko.zlobe i zavisti izbija iz komentara. Bedno i glupo hvalisanje nekulturom, nasiljem i prostaklukom. Da ne govorimo da vrsni i iskusni svetski ljudi potpuno ispustaju cinjenicu da u Srbiji ima najvise debele dece u Evropi. Ma, da je to jedina cinjenica koju zele da zaobidju. Samohvalisanje do ludila, pljuvanje po svemu i svima, prljavstina, laz, "kombinacije", djubre i pikavci po decijim igralistima, vise stotina hiljada evra parkirano kod Patrijarsije, klovn za premijera, eto kratkog opisa.

Citam, razmisljam... mnoge stvari mi se dopadaju, ali mi nekako izgleda da od tolikog programiranja i brige, individualnost deteta ne moze da dodje do izrazaja. Nekako mi izgleda kao da svoje ambicije roditelji prenose na decu, sto ne mora uvek da bude dobro. Svoje dece jos nemam, pa mozda i ne mogu sve valjano da sagledam, ali mi to, onako na prvu loptu, tako izgleda. Biti opsesivan u vezi slatkisa i slicnih gluposti mi je takodje bezvezno. Niko ne kaze da ne treba voditi racuna o zdravoj ishrani deteta i da mu ne treba usaditi zdrave zivotne navike, ali zaista nisam primetio da je neko u mom okruzenju nesto posebno patio jer je kao mali dobijao slatkise (u odredjenoj meri). Pomalo me ovaj opis podseca na americke filmove o onim ''idealnim'' porodicama iz predgradja koje izgledaju kao na reklami (sa sve zlatnim retriverom), kod kojih se ispod maske i marketinga nalazi sve i svasta. Jos bih rekao da mi izgleda kao da su mnoge opisane stvari zapravo diktat (u osnovi malogradjanskog)okruzenja koje ce te odbaciti ako se ne uklapas u njihovu predstavu sveta. Opet se ogradjujem, svoje dece nemam i u Americi nisam ziveo te je moguce da sam pogresno nesto protumacio... Svakako, clanak je zanimljiv i podstice na razmisljanje o ovim stvarima.

Prvo što nauče u obdaništu su 'mine'(moje) i 'no'. Da, tamo deca brže odrastaju jer ih tako podiže. Ono što je još dosta drugačija je da decu nikad i to stvarno mislim nikad ne ostavite ni par minuta bez nadzora, naročito na javnom mestu jer se može desiti da završite iza brave. Takođe nevezivanje dece u kolima, koje ovde i pored propisa često vidjam, tamo je nezamislivo. Naravno ne govorim o lošijim krajevima gde možete kao i ovde videti svašta,no bolje vam je da ne idete tamo.

Kod njih su razmazena kod nas su isfrustrirana i iscelicena ali i bezobrazna i to je sve posledica ratova...

Pa bezbedniji je Beograd 30x od na primer Čikaga koji je u 5 gradova sa najviše ubistava na 100.000 u svetu a prvi je Karakas. Svaki USA grad ima delove koji su raspad sistema. Sve je profit. Od bolnica koje su najskuplje u svetu,do fakulteta,privatnih škola.

Odlican tekst! Jedino sto se ne slazem je da je izbor bolje skole zbog prestiza medju roditeljima. Ja cu da se potrudim da moje malo ide u najbolje sto mogu da priustim, jer je velika razlika u kvalitetu nastave, kao i deci sa kojom se malisani druze.

Kulturoloske razlike! OK. Nije lose progovoriti o njima. Medjutim, poslednja recenica me zbunjuje i namece pitanje: sta je poruka ovog teksta?

Tekst ko tekst, zemlja od 300+ miliona ljudi ne moze se generalizovati. Recimo na tvrdnju da se puno polaze na obrazovanje, Michio Kaku (jedan od vodecih fizicara danasnjice) kaze da on nema NI JEDNOG postdiplomca iz USA, svi su strani studenti. A i studenata je malo.
YouTube: Dr. Michio Kaku America Has A Secret Weapon

@(Markoo, 8. februar 2014 13:23): Nisam razumeo na sta ciljas u mom komentaru? Slazem se sa tvojim komentarom. Gledam ovde nekoliko dece svojih rodjaka i prijatelja kako odrastaju, vecinu roditelji smatraju debilima samo zato sto su mali, a oni, glavice pametne, sve znaju i sve razumeju kad im se posvetis i tretiras ih kao ravne sebi. Ovde su deca prezasticena. Jednu devojcicu od 6.5 godina mama jos uvek oblaci kada izlazi napolje. Jel to normalno? Takodje vidim da mame vrlo cesto previse obuku decu pa se onda ona znoje i nije im priajtno. Pobogu zene, ako je hladno kad stoje, cim krenu da jurcaju - bice im taman kako treba. Premalo ih ukljucuju u kucne obaveze. (postavljanje stola, raspremanje, sredjivanje svojih stvari...). NE kazem da je svuda tako, ima i drugacijih roditelja, ali mislim da je vecina ovde onakva kako sam opisao. Moj, da tako kazem, problem sa opisom srednjekolasnog roditeljstva u SAD je MOTIV. Stekao sam utisak da se vise bave pojavnim oblikom nekih stvari, formom, umesto sustinom. Po treci put se ogradjujem i kazem da je to UTISAK, ne smatram svoje misljenje apsolutnom istinom. Na kraju krajeva, u jednoj izrazito materijalisticki okrenutoj kulturi mozda je i normalno da se roditelji fokusiraju na taj segment, dajuci tako svom podmlatku orudje za kasniji uspeh. E sad, to sto ja mislim da je ta kultura previse otisla u tom smeru, to je vec drugo pitanje. Evo, napravih ovde jednu papazjaniju od komentara :)

Bebe stare 6 nedjelja u jaslice????
Meni se srce cijepalo kad sam prvi put ostavljao svoju dijecu koja su tek prohodala sa godinu dana. Ostavljati bebe 6 sedmica stare je baš nehumano.

U Australiji žene imaju od 4-12 nedjelja plaćeno u zavisnosti od firme i industrije. Al svima je zagarantovano radno mjesto na godinu dana, negdje i dvije godine. Tako da nema potrebe da majke mijenjaju karijeru i muku muče da nađu novi posao kad se na to odluče.

Zivim u Americi vec 20 godina, otac 2 djece, zena mi je Dominikanka (ako je bitno). Par mojih zapazanja na osnovu "prezivljenih" licnih iskustava:

1.
Zdravstvena njega ovde je luksuz i cak sa osiguranjem nastoje da te zaje.u gdje stignu. Zena je dva puta imala carski rez, ne zato jer je moralo (sto smo poslje shvatili) vec zato jer bolnica naplati mnogo vise za takav porodjaj. Kvalitet njege je vrhunski, ali kazem, bez osiguranja si naje.o. Moj otac je, kad je bio u posjeti, imao samo petominuti pregled oka koje se upalilo zbog alergije i ja sam dobio racun na $1,100. Kapi koje su mu pripisali ovde smo platili $120 a u CG su iste kapi 7 evra.

2.
Djecu salju u skolu sa pet - ja svoju nisam dao do sedme godine zivota jer sam htio da imaju djetinjstvo. Moje obe cerke su na tkzvnoj pocasnoj listi jer su najbolje u generaciji. To nije zasluga skole vec moje supruge koja provodi dnevno sa njima jako dugo vremena uceci, i to sto ja (Titov pionir je.i ga) ohrabrujem (a cerke vole) citanje sto vise knjiga itd.

3.
Licno aktivno radim na zastiti djece od nekih pogresnih pojava ovde prisutnih. Dakle, razgovaram sa djecom, objasnjavam im neke stvari, i Bogu hvala idu u Evropu pa vide malo kako neke stvari izgledaju i iz drugacije perspektive.

4.
Mislim da je moje djetinjstvo u staroj Jugoslaviji bolje od djetinjstva koje danas imaju djeca pa cak i u Americi.

slicno ovome je i u holandiji,mada ima sitnih razlika,skole su vrlo raznovrsne kad je metodologija ucenja u pitanju,i deca se izvode u parkove gde se besomucno valjaju po blatu,trce mokri znojavi i igraju sa drugom decom.takodje(bar ovde u amsterdamu)vec kao jako mali voze bicikle do obdanista,ili skole.i uopste,dosta su izlozeni pravom zivotu za razliku od decice u srbiji... :(

@misa knez, miso knezu, kralju, care, legendo, idole, ikono, najjaci...po ko zna koji put moram da pisem isto- mani se komentarisanja, idi uci strikanje, bocanje, hokej na travi, nadji sebi neki hobi, jer ovo ti ne ide majstore.

Ne poznajem bas Kolumbus (jer je rupa); univerzitet, ako nije bas neposredna blizina u pitanju, nije nikakva garancija bezbednosti, jer se univerziteti u gradovima cesto nalaze u losim krajevima (UChicago, Penn, Johns Hopkins etc). No, po slikama se vidi da je rec o losem kraju i stanovima (podrumi, zapusteno, prljave, oronule kuce). Kao sto rekoh, studenti retko samostalno iznajmljuju stanove, uglavnom zive sa cimerima (ako nisu u dormu ili fraternity).

Tek sto ce dobro biti kad izmisle fabriku za odgajanje dece. Cim se rodi stave bebu na traku, fabrika odradi usadjivanje znanja i sposobnosti i kad napuni 18 (ili 21) godinu izadje covek spreman za konkurenciju.... malo karikiram ali takav sam utisak stekao.

Jeste,manje-vise tako je. Dosla sam iz Srbije u New York Upstate pre sedam godina sa detetom od pet i jos uvek se radujem. Interesantno da toliko komentara izaziva nesto tako obicno kao sto je nasa svakodnevna realnost. Izgleda da je mnogima pobegla recenica da su USA zemlja kontradiktornosti.

...Sve je profit. Od bolnica koje su najskuplje u svetu,do fakulteta,privatnih škola.
(hehe, 8. februar 2014 20:46)

U stvari 99% bolnica, skola i fakulteta su non-profit organizacije sto znaci da po zakonu ne mogu uzeti vise novca nego sto potrose.
Recimo, najbolji fakultet na svetu, Harvard, je besplatan za studente s porodicnim primanjima ispod $60000 dollara. To se financira DOBROVOLJNIM donacijama bivsih studenata i visokim troskovima imucnim studentima. Recimo, prosle godine je samo jedna generacija studenata (1977 diplomci) skupila 68 miliona dolara donacija.
Sto se tice bolnica i skola, to je opet duga prica, ali recimo samo da cijene jesu visoke, ali je i kvaliteta usluga nezamisliva za ljude s ovih podrucja. Za 20% amerkikanaca bez osiguranja to je prblem. Za ostalih 80% nije...

Ja zivim na severoistoku USA i moja deca su rodjena u Americi. Po mom vidjenju ovo je "sablon" prema kome mladi i skolovani imigranti vaspitavaju svoju decu u Americi. Ovo uglavnom ne vazi za one koji su u Ameriku dosli bez neke skole tako da tekst treba posmatrati sa perspektive fakuktetski obrazovanih mladih imigranata. Mislim da je procena da je nekih 400 hiljada ljudi tog profila napustilo Srbiju i veliki broj je otisao u USA tako da ce se mnogi prepoznati. Nema potrebe da se negativno reaguje na ovaj tekst. Verujte mi, sva deca na svetu su ista. Sva deca vole da se igraju, prave sneska belica, trce po igralistima itd. Ti sportovi i aktivnosti na koje se deca ovde cesto vode, to i nisu pravi sportovi u mladjem uzrastu, vise su mesta gde se deca dobro izigraju a provuku se neki elementi sporta. Glavni cilj je igra a ne takmicenje. Ima par razlika u vaspitanju mladje dece u Americi i Srbiji. Kada kazem u Srbiji onda mislim na decu roditelja koji imaju fakuktetsko obrazovanje. Dve najvece razlike koje ja vidim su infrastruktura, sto je materijalna strana i otvorenost kod dece sto je stvar americke kulture. Materijalno se stvarno ne moze porediti. Meni je jako zao kada dodjem u Beograd i vidim zapustena decija igralista, bez trave, po kojima se okupljaju psi lutalice i pijani stariiji decaci. U Americi su prostori za decu besprekorni. Amerikanci su jako otvoreni i bez kompleksa i takva su im i deca. Ta otvorenost se ne gubi odrastanjem sto u Srbiji nije slucaj.

@Harvard, nemoj da lupas vise molim te.

@Milan: Druže samo zato što ti nisi oštećen od gledanja nasilja na filmu ne znači da drugi nisu.
Ja sam ubeđen da još kako filmovi utiču na decu, dobro to nije jedini faktor ali jedan je od faktora.
Klinci danas su gori nego pre, ja kad sam imao 13-14 godina nisam se svađao sa starijim a danas klinci napadaju starije i više su surovi.

@(IRONemke, 8. februar 2014 08:56)

Ne, upravo zato i rade sve to da ne bi zavrsili u Afganistanu... ti koji zavrsavaju u Afganistanu uopste nisu deo ove price, kao sto je autorka rekla Amerika je velika i sasvim sigurno nije svugde ovako... ali lakse je odvaliti nesto sto zvuci interesantno nego pitati one koji znaju.

Nista se vise ne moze generalizovati pa ni ova tema! Toliko koliko smo razliciti tako cemo i vaspitati svoju decu pa ako tome dodamo jos i znanje i obrazovanje docicemo do onog - od sedista zavise gledista! Ali jedino je ocigledno,bez obzira na materijalnu stranu, nasa su deca razmazena,vaspitno upustena,mislim i na domace vaspitanje i na skolovanje,a govorim o prosecnom detetu. Pola moje porodice sticajem okolnosti tridesetak godina zivi u USA i spravom ih uporedjujem s ovima i Srbiji, i mogu zakljuciti da su otvoreniji,posteniji u odnosima i prema drugima i prema sebi,vredniji su i zavise od svojih deset prstiju,mozda i zato sto tamo drzava vodi racuna o svojim gradjanima pa su nauceni na rad,red i postovanje. Imaju velike mogucnosti ali i veliku odgovornost pa se tako i ponasaju! Mi smo skloni kavzu,neradu i muvanju jer nam je to valjda i bio model u odrastanju pa sto bismo menjali ono sto uspeva!? Kod vecine komentara mi smeta neobjektivnost i mrznja koja izvire iz predrasuda koje uglavnom pociva na ne znanju ali...to smo valjda mi...kako umemo,tako nam je!

"Cijena zivota u Americi je visoka samo u nekim velikim gradovima na istocnoj i zapadnoj obali. U ogromnoj vecini Amerike zivot sa 60000 godisnje je sasvim moguc i ugodan. No Amerika nije samo Harvard. Postoje bezbrojni universiteti i vise skole od kojih su mnoge subvencionirane od drzave i kostaju jako malo. Vise od 60% Amerikanaca je u nekom trenutku pohadalo fakultet ili visu skolu. Vise od trecine Amerikanaca je zavrsilo fakultet. Ti brojevi neprestano rastu jer su svi Amerikanci svjesni da bez fakultetskog obrazovanja nema buducnosti"

Jeste da se u mnogim manjim mestima moze ziveti sa npr. 70-80k ali u tim mestima je tesko dobiti posao, bilo kakav, a kamoli neki placen100k. Zato svi i jure u te gradove gde je renta za dosobni stan (1 bdr) 2000 dolara mesecno. Osim toga u unutrasnjost SAD je teska provincija, mnogo je lepse ziveti u Beogradu. Sto se fakulteta tice, nije ni to bas tako dobro, napravio se veliki mehur u obrazovanju, previse ljusi studira, pa je sad potreban fakultet (koji sa sobom nosi dug od 150k) da bi se radio posao recepcionera za 30k.

Evo primjera:
1-bedroom (dvosobni) stanovi u blizini Ohio State University (rangiran kao 59. u svetu po Time list), Columbus, Ohio, metropolitan area preko 1,5 milliona stanovnika, nezaposlenost 5,4% (ispod Americkog prosjeka).
Stanovi su u sigurnom, universitetskom dijelu grada. Cijene vec od $400.

http://offcampus.osu.edu/search-housing.aspx?pricefrom=0&priceto=600&landlord=&bedrooms=1&bathrooms=&zipcode=&locations=&subletonly=False&petonly=False&shortTerm=False&campus=

Prica verovatno dosta verno opisuje iskustva ambicioznih pripadnika gornje srednje klase u USA. Na zalost, velika je vecina koja sebi ne moze priustiti kako privatne skole tako ni clanstvo u Science Museum. Dosta je dece iz raspadnutih familija, cesto su po sredi slucajevi koji bi bili potpuno neshvatljivi prosecnom coveku iz Srbije.

VJeste da se u mnogim manjim mestima moze ziveti sa npr. 70-80k ali u tim mestima je tesko dobiti posao, bilo kakav, a kamoli neki placen100k. Zato svi i jure u te gradove gde je renta za dosobni stan (1 bdr) 2000 dolara mesecno. Osim toga u unutrasnjost SAD je teska provincija, mnogo je lepse ziveti u Beogradu. Sto se fakulteta tice, nije ni to bas tako dobro, napravio se veliki mehur u obrazovanju, previse ljusi studira, pa je sad potreban fakultet (koji sa sobom nosi dug od 150k) da bi se radio posao recepcionera za 30k.
(Harvard, 9. februar 2014 16:08)

Hmm, po prvom postu mi se ucinilo da bar donekle poznajete SAD. U 90% Amerike u jednosobnim stanovima zive studenti i njihovo iznajmljivanje kosta ispod $500. Cijene koje vi spominjete su u Manhattanu, San Franciscu i mozda exclusivnim zonama u vecim gradovima. Recimo, ljep trosobni stan u Denveru, se moze naci za $700. Denver je jedan civiliziran, i prosperitetan grad s relativno visokim primanjima. To da bi nekom bilo ljepse zivjeti u Beogradu je stvar ukusa, o tome se ne raspravlja.

Kad dete od 6 godina peva: prva čaša, druga čaša, treća čaša za ljubavi nove, ljubavi stare ili kako već ide ta pesma... To nije naučilo u vrtiću sigurno... Mislim da mi generalni nemamo toliko loše vrtiće. Ali bi trebalo malo više da ulažemo u inovaciju. Radim sa decom, znam koliko mogu brzo da nauče kroz igru jer ne vide to kao nešto što se mora već je zabavno. I da, mislim da našu decu treba učiti da budu samostalnija...

Sto se decjeg zubara tice, tacno je da se ide rano i da postoji fetis zuba. Nije pomenuto da se deci od 2-3 godine plombiraju mlecni zubi u opstoj anesteziji (da se ne bi istraumirali i zamrzli zubara). Sto se teksta tice, uglavnom je tacno opisano, ali nema nekog stava pa je tesko komentarisati. Autorka zivi u Baltimoru koji je najjeftiniji grad na istocnoj obali pa joj se zato cini da su stvari pristupacnije nego sto jesu.

" Posto zivim u Americi da ti objasnim zasto bolje skole u predgradjima. Skole u Americi se izdrazavaju delom od lokalnih poreza na nekretnine. Gradovi naplacuju manji porez da bi bili pristupacni mladim ljudima koji tek pocinju da rade i ne mogu da kupe ili rentaju kucu u predgradju, kupe auto da bi dosli do posla itd. Posto gradovi uzimaju manje poreze onda manje izdvajaju za skole u gradu. U predgradjima su porezi na nekretnine veliki pa se za skole izdvaja vise i nekada su imucniji ljudi isli da zive u predgradja"

Evo i ja zivim u SAD, skoro 20 godina, sa dvoje dece, u vise gradova. Ovo sto ti pricas nema nikakve veze sa realnoscu. Gradovi nemaju manje poreze na nekretnine od predradja. Zapravo gradovi su notorni po visokim porezima na nekretnine, Menhetn, DC, Baltimor imaju jedne od najvecih poreza na nekretnine u SAD i jedne od najgorih skola. DC ima veci porez od okruga Montgomeri, Arlington, Fairfax koji imaju najbolje skole u Americi (a DC jedne od najgorih). Skole u gradovima su lose ne zbog para nego zbog dece koja u njih idu. Zamislite beogradsku skolu u kojoj su npr. 60 ili 70% dece Romi, a onda zamislite ko bi u toj skoli radio, tamo slao svoju decu, kako bi izgledali casovi... Verujem da je sad situacija malo jasnija. Sad gradovi postaju sve skuplji pa se i to polako, ali vrlo polako menja, jer imucnije porodice kojih ima sve vise u gradovima nemaju vremena da cekaju da se lokalne skole poprave pa decu salju u privatne skole.

"Svako ima svoju Ameriku".
Misljnja su razlicita jer su prekticna ili teoriska iskustva vezano za Ameriku razlicita. Teks je dosledan.
Ja se u Srbiju u zivotu ne bi vratila da zivim jer je moje iskustvo zivota u Americi je nacelno pozitivno. Da me pogresno ne razumete ja mnogo Volim svoje prijatelja I druzenje sa njima u Srbiji. Srbija je divna zemlja ali sistem, okruzenju, "mogucnosti" koje covek tamo ima da stvri nesto posteni radom su blago receno lose. Jedno je kada si mlad "sve je lakse kad si mlad.."ali kada stvoris porodicu I nju treba da obezbedis..
Ne kazem da nema teskog zivota I ovde ali definitivno mogu da kazem da ima mnogo mogucnosti da stvoris bolji.

U principu tacno uz par opaski:
-porodiljsko cesto moze biti i manje od 6 nedelja
-postoje slucajevi da patronazna sestra dodje kuci
-drzavna skola moze biti dobra i uz to i besplatna kao sto je Magnet specijalizovana za talentovanu decu
-obdanista su im skupa (oko 1000$ po detetu)
-dete moze krenuti u skolu i posle 5. godine (u zavisnosti od stejta i doba godine kada je rodjeno)
-osnovna skola nije obavezna. roditelji mogu vaspitavati dete kod kuce.

....Nama 150k (bruto godisnje) deluje kao jako puno para, i negde i jeste, ali su cene nekretnina po gradovima u kojima su takve plate sulude, a troskovi zivota ogromni. Tako da za veliku vecinu ljudi Harvard zapravo nije finansijski dostupan, osim uz ogromne zrtve/odricanja...
(Harvard, 9. februar 2014 10:34)

Kao svuda u svetu, Amerika nije idealna. Ali, zar zrtve i odricanja tako da bi djeca imala bolju buducnost nego roditelji nisu sastavni dio zivota? Cijena zivota u Americi je visoka samo u nekim velikim gradovima na istocnoj i zapadnoj obali. U ogromnoj vecini Amerike zivot sa 60000 godisnje je sasvim moguc i ugodan. No Amerika nije samo Harvard. Postoje bezbrojni universiteti i vise skole od kojih su mnoge subvencionirane od drzave i kostaju jako malo. Vise od 60% Amerikanaca je u nekom trenutku pohadalo fakultet ili visu skolu. Vise od trecine Amerikanaca je zavrsilo fakultet. Ti brojevi neprestano rastu jer su svi Amerikanci svjesni da bez fakultetskog obrazovanja nema buducnosti. Samo 3% fakultetski obrazovanih je nezaposleno.
Druga strana Americkog sistema je da recimo po Times-ovom rangiranju 20 od top 30 ili 75 od to 200 universiteta su u Americi.
Odrzavanje takvog balansa pristupacnosti i kvalitete je kompliciran problem. Ali samo zato sto se placa ne znaci da je nuzno nepristupacno. A ako hocete poslati dijete na najbolji fakultet na svijetu, onda se mora nesto i zrtvovati.

Share????? Ocito ta djeca nisu naucila znacenje rijeci jer ovde nijedan amer nedjeli nista ni sa rodjenim bratom a da ne pricam sa nekim koga manje zna.....
(sasa, 8. februar 2014 15:13)

Vrlo mi je paznju privukao tvoj komentar. I mislim da si upravu. Ali mislim da imam neko objasnjenje za to.
Svako se uci onome sto mu nedostaje,valjda.Svako valjda pokusava da izleci svoje frustracije,ako mogu tako da kazem. Iliti,svako se cese tamo gde ga svrbi. Ameri znaju da skoro nista ne dele ni sa rodjenim bratom,pa se uce tome. Kao sto i mi Srbi jedni druge cesto nazivamo "bracom i sestrama",a jedni druge gledamo i ponasamo se kao najveci dusmani.

Da dodam, da je ovaj tekst pricao neki azijski imigrant onda bi fokus bio na tome kako dete mora da nauci da svira ili klavir ili violinu, kako mora da bude besprekorno u skoli, da se priprema kuci svaki dan za skolu po nekoliko sati, da se vreme i energija ne gube na odlazak kod druge dece itd. I to je nesto sto taj profil ljudi smatra kao dobro za njihovu decu. I u pravu su sa njihovog stanovista. Neki drugi profil ljudi u Americi bi opet vaspitanje i skolovanje dece opisao drugacije. To ukazuje na jednu jako bitnu stvar koju Amerika pruza. Izbor. Svako moze da vaspitava decu (i zivi) na nacin na koji smatra da je najbolji. U Srbiji a mislim da mnogi toga nisu svesni ali izbor ne postoji. Svi vrtici su na istom principu, svi zive na isti nacin, svi prate iste trendove u svemu, svi se isto oblace itd. Veoma je jednoobrazno. Nema izbora vec jednostavno idete po sinama koje su vec postavljene. Ja ne kazem da je to lose ali je to bitna razlika. Imati izbor znaci da covek ima zadovoljstvo da planira na duze staze, da bira stvari unapred i ima cilj a to je mislim jako vazno. Vrtici i skole u Americi su jako, jako razliciti po pristupu vaspitanja, i to je tesko opisati dok ne vidite licno. Zato roditelji provode jako puno vremena pricajuci o skolama jer je izbor bitan. U Srbiji u koji god vrtic ili skolu posaljete, sistem je isti i odluka je trenutna. Ovde je jako razlicito i odlucivanje zna dugo da traje. Ne znaci da je jedan sistem bolji ili gori ali je to velika razlika.

"U 90% Amerike u jednosobnim stanovima zive studenti i njihovo iznajmljivanje kosta ispod $500. Cijene koje vi spominjete su u Manhattanu, San Franciscu i mozda exclusivnim zonama u vecim gradovima. Recimo, ljep trosobni stan u Denveru, se moze naci za $700. "

Ne postoji normalan stan u nekom univerzitetskom mestu za $500, ja bar ne znam za to. Mozda neki sublet preko leta. Studenti zive ili u studentskim domovima, fraternities ili dele vece kuce/stanove; retko ko iznajmljuje sam stan. Taj stan u Denveru mozda postoji na nekoj periferiji Denvera. Ima "jeftinih" kuca i stanova i oko velikih gradova, ko je voljan da ceo dan provede u prevozu. Centralne lokacije u gradovima variraju od skupog (u manjim gradovima sa manjim platama) do basnoslovno skupog, izuzetak su geta.

...bilo bi "zanimljivo&poučno" čuti-pročitati, komentare-zapažanja pomenutih "mojih roditelja" tj babe&dede "na unučići"...

"Recimo, najbolji fakultet na svetu, Harvard, je besplatan za studente s porodicnim primanjima ispod $60000 dollara." To je tacno, ali recimo ako porodica zaradjuje izmedju npr. 80 i 200 hiljada, dobice mnogo manju pomoc i u najvecem broju slucajeva nece moci da priusti Harvard ili ce zavrsiti u ogromnim dugovima. To je taj tzv. 'middle class squeeze', bogati imaju da plate, siromasni dobijaju veliku pomoc, ali oni izmedju nemaju dovoljno ni da sami plate niti je pomoc dovoljna. Nama 150k (bruto godisnje) deluje kao jako puno para, i negde i jeste, ali su cene nekretnina po gradovima u kojima su takve plate sulude, a troskovi zivota ogromni. Tako da za veliku vecinu ljudi Harvard zapravo nije finansijski dostupan, osim uz ogromne zrtve/odricanja celog zivota, mada su pare i dalje manji problem od toga da dete bude uopste primljeno tako da je ovo vise akademska rasprava.

Mala ispravka: sportove menjaju oni koji se sportom bave rekreativno I samim tim kada se zavrsi jedna sezona rekreativnog sporta odmah pocinje sledeca. Deca koja se ozbiljnije bave izabranim sportom pocinju da se takmice u tzv putujucim timovima ako je u pitanju ekipni sport ili da idu na pojedinacne turnire I takmicenja ako je u pitanju individualni sport. Sto se tice akademskog takmicenja medju decom naravno da je to tesno povezano sa ambicijama roditelja, kao I u svim drugim zemljama. Ipak, u pitanju je jako mali procenat dece koja se time bave, ali zbog velicine zemlje I konstantnog priliva super djaka iz drugih zemalja, ta konkurencija je kasnije izuzetno jaka, sto je I dobro. Oni koji se time ne bave ne razmisljaju o tome, kao uostalom ni oni koji ne pokusavaju nesto da postignu u sportu. Da pojasnim zasto je potrebno da se sve radi organizovano na primer u sportu: ako se neko dete povredi da se zna ko je sve to organizovao I koga roditelji mogu po potrebi da tuze. Sta da se radi tako je, uvek mora da se zna ko je odgovoran za eventualne troskove lecenja I ostalo.

@Stegano
U Srbiji, u velikim gradovima, se deca više ne igraju napolju, nema više dece na ulici ili dvorištu. To je blio pre puno godina. Sada su u kućama ispred televizora ili kompjutera. Roditelji su taksisti koji ih razvoze u školi, na sport, rođendane i kafiće. To rade često i do dečijeg punoletstva.
U članku kaže da su nekada američke porodice imale više dece, da su škole i obrazovanje bili opuštenije. Bili ali sada nisu, kao i kod nas.

Najbolji komentar je postavio @(Boki Znalac,bgd.
(Lav Kurčenko, 8. februar 2014 14:32)

Moj dragi Hrvoje, ovo ti je najbolji nik do sada! "Lav Kurčenko" kažeš.....hahaha...svaka čast za ovo!Bravo!

Pominje se istocna obala i dosta suprotnosti,ali i zapadna obala je slicna-radila sam babysitting,i dosta toga je tacno. Autorka teksta samo prenosi svoje iskustvo,i mada jeste entuzijasticno, nije puka romanticna predstava kako mnogi ovde misle. Stvarno jeste zivot smisleniji tamo, imala sam vise energije i volje za sve nego ikad ovde. Stvar je u postojanju izbora,mozes da biras najbolje vrednosti iz oba sistema,ako zelis. Ne zelis da ti dete bude programirano-ne mora. Jeste tesko roditeljstvo i prepuno izazova,narocito u stranom okruzenju,ali ako imas motiv, nosis se sa tim. Na kraju,vaspitavas dete onako kako ti zelis, dosta je tolerantan pristup svemu i postoji neverovatna otvorenost. Nisam primetila da je u Srbiji drugacije-materijalizam nikad nije vise bio izrazen,nigde se vise ne forsira brendirana garderoba nego medju nama, ne daj boze da izadjes izguzvan,ili da ti dete slavi rodjendan kod kuce...Bila sam jako prijatno iznenadjena opustenoscu ljudi u Kaliforniji, strpljenjem, normalnoscu. No nasi me svuda-i u Srbiji i u USA konstantno iznenade netolerancijom i vecnim kritizerstvom, prezirom koji eto ne moze da podnese ni ovaj opusteni blog.

@DinoNYC ne mogu tvoja poredjenja USA-Srbija da shvatim kao realna, jer ti uporedjujes odrastanje u Americi, sa odrastanjem u staroj Jugoslaviji 70tih.