Forró - žurka koja traje

Slično sambi, foro ima korene koji potiču iz mešavine afričkih, ali i evropskih ritmova, što ovaj muzički pravac i ples čini zaraznim i omamljujućim za sve one koji vole dobar provod.

Poreklo naziva  foro je kontroverza, ali sigurno je da je foro nastao početkom 20. veka na severoistoku Brazila, a onda je četrdesetih godina prošlog veka  muzičar i jedna od najuticajnijih ličnosti brazilske narodne muzike 20. veka Luiš Gonzaga predstavio foro ostatku zemlje.

Jedna verzija govori da su u vreme nastanka foroa sale za ples imale zemljani pod koji se pre igranke kvasio kako se ne bi dizala prevelika prašina, a ljudi bi na tim igrankama igrali vukući noge iz istih razloga. Otuda i naziv za ples i muziku, izveden iz reči iz slenga  “forrobodó”, koja u prevodu znači: zabava, buka, ali i neko ko vuče noge, a to je jedan od osnovnih pokreta ovog plesa.

Druga verzija nam govori da je foro dobio ime iz engleske reči “for all”, a da je taj natpis stajao na ulazu u plesne dvorane u kojima su se organizovale zabave za engleske inženjere i  radnike koji su radili na izgradnji brazilske železnice u Pernambuku brazilskoj severoistočnoj državi, početkom prošlog veka. Lokalno stanovništvo je ovu stranu reč izgovaralo  “forró“, pa je tako nastalo i ime  plesa i muzike koja se na tim zabavama slušala.

Bilo kako bilo foro je stekao veliku popularnost među stanovništvom i razvio se u više plesnih stilova koji se razlikuju od oblasti do oblasti, a najpoznatiji su: bajoo (baião) ili originalni foro,  šot  (xote) sporiji ritam i arašta pe (arrasta-pé) brz ritam. Imena plesova  variraju od mesta do mesta, a zajednička karakteristika je igra u paru koja može da izgleda kao  “stiskavac” ili nešto opušteniji, ples u kome muškarac i žena nisu toliko pripijeni jedno uz drugo.

Radi lakšeg opisa foro ples se danas grupiše u dva najkarakterističnija pravca. Stari severoistočni foro i mlađi stil, univerzitetski foro  koji se razvio na jugu Brazila.

Sami koraci klasičnog severoistočnog foroa su jednostavni, gde muškarac i žena plešu kao jedno uglavnom zbog njihove pripijenosti, dok su koraci univerzitetskog stila, koji je popularan među mladima, isto tako jednostavni i slični koracima bolera i salse.

Osnovni zvuci dolaze od tri instrumenta: harmonike, triangla i bas bubnja - “zabumbe”. Na severoistoku Brazila kada nekoga pozovete na foro znači da ga zovete na žurku, a za širenje popularnosti ove muzike zadužen je legendarni  Luiš Gonzaga, koji je zapravo akorde, bajaoa (baião) koje muzičari sviraju dok se zagrevaju pre same svirke pretvorio u složeni i nešto sofisticiraniji ritam. Kao što smo već pomenuli, foro se sredinom četrdesetih proširio i na ostale delove Brazila, gde se razvio pod uticajima drugih muzičkih stilova, sambe, roka i popa, postavši tako popularan i među mlađom generacijom.

 

Tematika pesama se menjala vremenom, ali i u zavisnosti od podvrste kojoj pripada i od njene geografske odrednice.  Reči izvornog foroa opisuju život na selu, migraciju stanovništva, potragu za poslom, ali i neizbežnu nostalgiju za domom.

Pesma “Aza Branka”, (Asa Branca) ili kako je neki zovu himna severoistočne oblasti koja se u narodu zove Sertao ( Sertão- pustinja) upravo govori o odlasku zbog suše i nadi u povratak kada dođu bolja vremena, odnosno kiša koju najavljuje belokrili golub, po kojem je pesma i dobila ime -  (“Asa Branca- Belo krilo”).

Poslušajte i modernu verziju pesme koju je obradio Dejvid Birn sa bendom “Forró in the Dark”.

Modernija varijanta foroa, takozvani univerzitetski foro, obrađuje savremene teme  današnje svakodnevice, ljubav, ljubomoru, urbani stil života brazilske srednje klase, baš kao i savremene rok i pop pesme.

Neposredno posle 2000. godine foro stiče sve veću popularnost van granica Brazila. U razgovoru sa Ivanom Maravić, Beograđankom koja zna sve korake,  saznajemo da, iako još ne postoji zvanična škola u Beogradu, foro se povremeno pleše na okupljanjima koja organizuju ljubitelji ove tropske zemlje zajedno sa Brazilcima koji ovde žive.

Ivana je ispričala da se sa forom prvi put susrela u Londonu 2010. godine, kada je upoznala  grupu Portugalaca. Odlučila je da sa njima provede leto u Lisabonu  u kome je, kako kaže, sve vrvelo od žurki na kojima se sluša i igra foro.

Relativno jednostavni koraci, društvo, ali i zavodljivi ritmovi su je naveli da i ona počne da igra. Vrativši se u London pronašla je klubove u kojima je naučila da igra foro, za koji kaže da: “Stvarno nije teško da se nauči, sve što je potrebno jeste da imate osnovni osećaj za ritam i naravno želju”.

U Londonu ima mnogo foro klubova, a Ivana je najviše izlazila u jedan od većih i poznatijih po imenu “Guanabara”, u kome se skoro svaki dan organizuju različite brazilske tematske večeri. Nedeljom je u “Guanabari” standardno foro veče koje se sastoji iz prvog dela, besplatne škole foroa, i drugog dela u kome nastupa bend i gde svi mogu da pokažu šta su naučili i naravno da se dobro provedu.

Osim u Brazilu, foro je vrlo popularan i u Lisabonu, Parizu, Londonu, Dablinu, ali i u Ahenu, odnosno svuda gde postoje veće brazilske zajednice.

Na pitanje zašto se odlučila za foro, a ne za malo popularniju sambu, Ivana je odgovorila:

“Foro je neposredan ples, lako se uči i već za par časova možete da stvarno igrate uz tu muziku, a da vas nije sramota. Samba je nekako previše teatralna za mene. Kod foroa je dobro što ako partner zna šta radi dovoljno je da mu se prepustite i da vam bude super. I naravno foro je za sve uzraste, ja sam u klubu upoznala jednu gospođu koja ima šezdeset godina, a koja je počela da dolazi na žurke posle smrti supruga, jer je kako kaže, jedino faro uveseljava.”

Kao i Ivana, nadam se da će se i Beograd naći na listi gradova “zaraženih” foro “groznicom”, pa će se i u njemu redovno organizovati foro večeri.

Više o tome ko je bio kralj foroa Luiš Gonzaga, o teškom životu na severoistoku Brazila, ljubavi, ali i tome kako je ovaj muzičko-plesni žanr postao popularan možete pogledati u ovom dokumentarnom filmu.