Favele, beda i sramota Brazila

Grad Boga. Ze Mali, okružen članovima bande, prilazi grupi dečaka. Dvojica najmlađih saterani su u ćošak. „Biraj gde hoćeš da pucam“, govori. Puca im u stopala. Jednom pa drugom. Okreće se dečaku koji mu stoji iza leđa. Daje mu pištoj. „Biraj kog ćeš da ubiješ.“

Nikada nisam gledala jeziviju scenu. Prva reakcija je neverica da takav svet postoji. Druga sažaljenje i bes.

Favele su nastale krajem 19. veka na obodima velikih gradova, neki kažu da su ih stvorili bivši robovi, drugi tvrde da su to bili ratni veterani. Nekoliko je i teorija o nastanku naziva favele. Najpoznija je ona koja kaže da ime potiče od biljke sa severoistoka Brazila odnosno drveta sa gustim igličastim lišćem koje je uspevalo na neplodnom tlu.

Prava ekspanzija je bila između četrdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka tokom velikih migracija ruralnog stanovništva iz sela u gradove.

„Građevine“ u kojima su stanovnici favela živeli, neki i dalje u istim žive, bile su izgrađene od pruća, drveća i blata. Tek nekoliko decenija kasnije, cigle i kuće, zanemile su straćare. Uslovi u kojima ti ljudi žive, međutim, i dalje su veoma teški.

Beda čoveka natera na svašta. Najčešće je plodno tlo za kriminal. U favelama je dostigao svoj vrhunac. Tamo zakone pišu narko bande i njihove vođe. Nestvarno izgledaju scene dece koja trčkaraju i igraju se, a oko njih šetaju članovi „do zuba“ naoružanih kriminalnih grupa ili pripadnici specijalnih policijskih jedinica. Upravo zbog bandi, stanovništvo favela je dugo živelo u nehumanim uslovima.

Komunalna preduzeća, elektrodistribucija i vodovod nisu svoje usluge pružali tim delovima velikih gradova jer nisu mogli da garantuju bezbednost radnika. Zbog toga, čista tekuća voda, struja, kanalizacija za ljude u favelama bile su misaona imenica.

Ni policija nije tamo nije zalazila. Zemlja koja je pre tri godine svrgnula Veliku Britaniju sa šestog mesta liste svetskih ekonomija, nije mogla da se pohvali dobro obučenim i naoružanim policajcima koji će se suprotstaviti ozbiljnim kriminalcima. Tamo samo smeju pripadnici BOPE, elitnih specijalnih jedinica, po kojima je 2007. godine snimljen i film po istoimenoj knjizi. Jedinica, čiji je zaštitni znak lobanja kroz koju je proboden nož, broji 400 pripadnika koji poslednjih godina više nego ranije pokušavaju da razbiju bande i koliko-toliko normalizuju život na marginama gradova.

Santa Marta

Na ivici malog trga je bronzana statua Majkla Džeksona. Legendarni pevač na tom mestu snimio je spot za pesmu They don't care about us, kojem su se lokalne vlasti najpre protivile jer su mislile da će prikazati sve negatine strane Rio de Žaneira, a u tom periodu su spremali ponudu da domaćinstvo Svetskog prvenstva u fudbalu i Olimpijskih igara. Dve decenije kasnije, Brazil, domaćin dva najveća takmičenja, više se toliko ne stidi svojih favela. Neke čak nudi kao atraktivne turističke destinacije.



Santa Marta je prva favela koja je 2008. godine ušla u proces pacifikacije koji za cilj ima istrebljenje narko bandi. Od tada, još 34 favele su ušle u isti program.

U međuvremenu, Santa Martu posetile su i svetske zvezde Madona, Ališa Kiz, Bijonse, dok je u Gradu Boga bio predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama. Dolaze da vide promene. Blatnjave staze zamenili su asfaltirani putevi, na mestu straćara sada su kuće.

Umetnost i fudbal

Snimajući fil o hip hop kulturi favela u Rio de Žaneiru, holandski umetnici Jerun Kolhas i Dre Urhan oduševili su se optimizmom i kreativnošću ljudi u brazilskim predgrađima. S druge strane, istovremeno su bili šokirani životom unutar njih. 2006. godine pokrenuli su projekat slikanja murala zajedno s lokalnim stanovništvom. Prvi i najpoznatiji „Dečak sa zmajem“ stvaran je tri meseca tokom 2007, prostire se na 150 m2.



Oni koji nisu ogrezli u kriminalu, spas su tražili u fudbalu. To je bio jedini način da pobegnu iz siromašnog i opasnog susedstva. Fudbalski heroji poput Pelea, Ronalda, Romarija, Rivalda su zahvaljujući ogromnom talentu i sreći, izbegli tužnu sudbinu desetina hiljade dece koja su odrasla na marginama brazilskih gradova.

Nekadašnji fudbaler Intera Adrijano odrastao je u malo sobi sa metalnim krevetom na drugom spratu zgrade u jednoj od favela. Čuveni Ronaldinjo je sa porodicom živeo u drvenoj straćari u srcu predgrađa.