Ademir, čovek koji, ipak, nije imao sreće

Možda zbog toga junaka ove priče, Ademira, ne bi trebalo predstavljati kao čoveka koji je postigao prvi gol na Marakani. Na otvaranju Svetskog prvenstva 1950. godine.

Jedan je od osvajača Zatne kopačke, namenjene najboljem strelcu Svetskog kupa. To je uradio 1950. godine, svašta je uradio te godine, najvažniju stvar nije. Nije dao gol u finalu...

Opisivali su ga kao brzog i snažnog, počeo je kao krilni napadač ali nije imao šmek potreban za 'lomljenje' bekova i driblinge koji su obaveza svakog zabavljača na boku.

Nesporno je bilo da se niko pre njega nije tako dobro kretao, da niko nije stvarao pometnju protivničkim odbranama, promena pravca uz dobru kontrolu lopte i ubrzanje kakvo je pre njega smatrano nemogućim pre njegovog dolaska na scenu učinili su ga zvezdom.

Nije besmrtna zvezda jer je podelio sudbinu momaka koji su najcrnjeg 16. jula u istoriji Brazila izgubili od Urugvaja pa je i osam golova na pet mečeva do finala samo statistička stvar. Nikada nije postao prvak sveta. Zizinjo i Žair, koji su činili napad tog tima, podelili su njegovu sudbinu, Žair se povukao pre 1958, Zizinjo obio poziv rekavši da "ima boljih"...

Klupsku karijeru je počeo u rodnom Resifeu, igrao za Sport Resife do 1942. godine i dva puta ovojio Kampeonato Pernambukano. Otišao je, kao i većina velikana njegove generacije u Rio, 14 godina igrao za Vasko i Flu, u tom razdoblju osvojio šest titula. Nije malo.

Moglo bi se reći da nije imao sreće, bio je treći sa Vaskom, nedostajao je bod za još jednu titulu. Prešao u Fluminense. Logično, te godine Vasko je bio prvak, Ademir se vratio nazad, a titula opet ostala san. Vasko opet na dva boda. I tako, umesto šest, bilo bi ih čak devet.

Upisao je u svoju biografiju još jednu pobedu na Kopa Amerika, 1949. godine, dao je tri gola u pobedi u finalu protiv Paragvaja, 7:0. Ako ste pomislili da to i nije nešto, grešite. Bio je to prvi trijumf Brazila na šampionatu kontinenta posle punih 27 godina, sledeći su čekali okruglo 40!

Završio je sa, možda i samo, 39 utakmica u dresu reprezentacije i 32 postignuta gola.



Poslednju utakmicu odigrao je 1957. godine, a na oproštaju, u dresu Sport Resifea, objasnio je to jednostavno.

"Vreme je da napustim fudbal, da ne čekam da on otpiše mene," rekao je.

Postao je uskoro trener Vaska, nije izdržao celu sezonu, kasnije je bio komentator na televiziji u Riju, nije ga dugo držalo.

Pokrenuo je biznis i od toga živeo. Pristojno, ništa više od toga.

Rodio se kao Ademir Markes de Menezes, 8. novembra 1922. godine, umro u 74. godini života, u Riju.