Žilmar – plesao je uz drugačiju melodiju

U fudbalu važi pravilo da golmani moraju da budu pomalo ’ludi’ i na svoju ruku. Žilmar je bio sve samo ne to – zapamćen je kao staložena ličnost, na terenu i van njega, snažnih nerava i posvećen timu.

“Osim što je bio izvanredan golman, on je bio junak širom sveta i pravi primer za ostale, kao fudbaler i kao građanin“, kazao je posle Žilmarove smrti Žoze Marija Marin, predsednik Fudbalske federacije Brazila.

Bio je član najslavnije generacije Santosa u istoriji, mnogo uspeha imao je i sa Korintijansom, ali najviše ga pamte kao golmana reprezentacije Brazila.

Na Svetskom šampionatu 1958. godine sve do polufinala nije primio gol (369 minuta) i bio je jedan od najzaslužnijih za osvajanje titule svetskog prvaka. Bilo koju istorijsku knjigu o fudbalu da kupite, jednu fotografiju sigurno ćete pronaći u njoj – Pelea, tada 17-godišnjaka, u Žilmarovom zagrljaju nakon pobede u finalu nad Švedskom 5:2.

“Moj gol zapečatio je titulu i posle toga nisam znao šta da kažem. Nisam znao da li treba da vičem ili da plačem. A Žilmar je bio tu, jedan od najstarijih i najiskusnijih igrača u ekipi“, objašnjava Pele.

Nije slučajno to što je Pele odabrao baš Žilmara. Iako nije formalno bio kapiten te ekipe, čuvar mreže rodom iz Sao Paula bio je istinski vođa i davao je primer koji su ostali sledili. U svakom smislu.

Iako je za reprezentaciju debitovao još 1953. godine, tek je dve godine kasnije postao standardni prvi izbor u nacionalnom timu. Zato je i njemu, kao i više od deceniju mlađem Peleu, Švedska bila debitantski nastup na svetskim šampionatima.

To nije bio kraj, već samo početak Žilmarove reprezentativne karijere. Četiri godine kasnije ’Selekao’ je u Čileu branio titulu najboljeg na planeti. Malo je nedostajalo da Brazilci budu eliminisani u grupi, gubili su 1:0 od Španije, a onda je na scenu stupio Žilmar – odbranio je težak udrac Puškaša, munjevito se pridigao i onda još jednom spasao svoj gol. To je dalo krila njegovim saigračima, koji su u završnici meča preokrenuli i slavili sa 2:1.

“Španci su otišli toliko daleko da su tvrdili da ih je baš ta odbrana koštala prolaza dalje“, kazao je Žilmar godinama kasnije.



Iako bez povređenog Pelea, Brazilci su odbranili titulu u finalu savladavši Čehoslovačku sa 3:1.

Bio je Žilmar i na Svetskom prvenstvu 1966. godine, doduše branio je samo na dve prve utakmice, potom ga je zamenio Manga, a Brazil je takmičenje završio već u grupi.

Za Žilmara kažu da je redefinisao značaj golmana u fudbalu – bio je neverovatno agilan, odlično je procenjivao sve situacije i bio je pouzdan, što je možda i najvažnija karakteristika golmana. I sâm Žilmar bio je svestan specifične uloge čuvara mreže.

“Golman je solista u timu, samostalni umetnik. On pleše uz drugačiju melodiju – mora da skače, a onda da stoji i da ne radi ništa. Ima više odgovornosti na sebi od napadača jer na golu se dobijaju i gube utakmice. U fudbalu, posle poraza svi imaju rame na kojem će plakati. Svi, osim golmana“, rekao je Žilmar jednom prilikom.

Ukupno je za reprezentaciju Brazila odigrao 94 meča (39 sa Đalmom i Niltonom Santosom u legendarnoj odbrambenoj liniji), a u njima je odbranio čak 13 penala.

Žilmarova klupska karijera jednako je impresivna. Ipak, početak je bio skroman – branio je u lokalnoj Žabakari, a za prvi profesionalni ugovor plaćano mu je 6.000 kruzeirosa mesečno (oko 52 dolara).

Godine 1951. prešao je u Korintijans, u kojem provodi deset godina i sa kojim osvojio tri titule države Pauliste, države Sao Paulo.

Odigrao je skoro 400 utakmica za Korintijans, postao je ikona kluba, a isti status dosegao je i u Santosu. U taj klub prešao je 1961. godine i bio je član ’Santosove mašine’ zajedno sa Peleom, Kutinjom, Dorvalom...

“Iako sam bio šampion mnogo puta i sa Korintijansom, najveće uspehe ostvario sam sa Santosom. Bili smo prava porodica, veličanstven tim u kojem ego igrača nije igrao nikakvu ulogu. Bila je prava divota gledati nas, čak i protivničkim navijačima“, sa setom je govorio Žilmar.

Mašina je bila nezaustavljiva, Santos je osvojio maltene sve što se moglo osvojiti – pet titula države Sao Paulo, pet titula nacionalnog prvaka, dva trofeja Kopa Libertadores i dva Interkontinentalna kupa u kojima su savladani Euzebijova Benfika 1962. godine i slavni Milan naredne sezone.

Aktivno je fudbal igrao skoro dve decenije, a povukao se kada mu je bilo 39 godina.

Žilmar – Brazilac “za sva vremena“. Istina.