Gojaznost mačaka sve češća pojava

Svi sisari, uključujući i čoveka, imaće višak kilograma ako unose više kalorija nego što potroše. Nekada mačke nisu imale obezbeđenu hranu, nego su morale da se potrude da nešto ulove, što je podrazumevalo fizičku aktivnost tokom koje se troši energija, pišu Novosti.

Danas mačke nisu prinuđene da love da bi se prehranile, pa kao i ljudi često imaju problema sa gojaznošću.

Pritom se neki proizvođači mačije hrane trude da svoje proizvode učine što ukusnijim i steknu prednost u odnosu na konkurenciju, pa im dodaju više soli, ugljenih hidrata i masnoća.

Mnogi od ovih proizvoda po ukusu sasvim podsećaju na našu “brzu hranu” i nisu idealni za mačke koje zbog toga postaju sve deblje. Ipak, način ishrane nije jedini razlog pojave gojaznosti kod mačaka. Postoje na tržištu i proizvodi koji su mnogo prikladniji za ishranu mačaka, ali i oni izazivaju gojaznost ako ih pravilno ne koristimo.

Ima i drugih razloga zbog kojih mačka može početi preterano da se goji: ako joj je hrana stalno dostupna, pa može da jede kad želi i koliko hoće; ako joj dajemo još nešto osim uobičajenih obroka; ako se nedovoljno kreće, sterilizovana je, ili je zašla u godine.

Preterano hranjenje je glavni razlog gojaznosti, a za to smo sami odgovorni, jer treba da odredimo količinu hrane koju će mačka pojesti. Ništa lakše nego da činijicu za hranu napunimo do vrha, čak i prepunimo, i prepustimo mački da uzima koliko hoće.

Ali ako je proždrljiva, ona će pojesti sve iz činijice, a onda će od ukućana tražiti još neki ukusan zalogaj i oni će zadovoljiti njenu želju, ne znajući da je već dobila dovoljno hrane.

Drugi veliki problem je nedovoljno kretanje, tipično za mačke koje stalno borave u stanu. Sterilizacija može izazvati promene u metabolizmu i tako prouzrokovati gojaznost, ali se to može izbeći ako mački dajemo manje količine hrane i redovno joj kontrolišemo težinu.

danperry/Flickr.com

Starost takođe može biti uzrok gojaznosti, jer se stara mačka slabije kreće i troši manje kalorija, pa ishranu treba prilagoditi njenim godinama.

Da bismo sprečili pojavu gojaznosti, moramo se uveriti da je hrana koju dajemo mački po sastavu prilagođena njenim potrebama, a najbolje je da se pritom oslonimo na preporuke veterinara.

Osim toga, moramo biti sigurni da je ne hranimo previše. Količine naznačene na pakovanju obično su malo iznad onoga što joj je potrebno, pa je bolje da joj dajemo manje. Dobro je i da joj hranu dajemo samo u određeno vreme.

Ako je za pola sata ne pojede, treba skloniti činijicu do sledećeg obroka. Problem rešava i nabavka manje činije.

Dijeta za mršavljenje obično podrazumeva promenu načina ishrane u kombinaciji sa fizičkom aktivnošću. Postoje dva različita pristupa mačijoj dijeti: smanjeno unošenje kalorija i promene u metabolizmu.

Prvi se sastoji u ishrani sa manje kalorija, a više biljnih vlakana, čime se postiže osećaj zasićenosti, a daje najbolje rezultate kod mačaka koje su navikle na obilne porcije.

Drugi metod se zasniva na teoriji da mačke koje su po prirodi mesojedi, treba podvrgnuti režimu ishrane sa manjom količinom ugljenih hidrata i većom količinom proteina.

Međutim, mnogi industrijski proizvodi namenjeni mačkama sadrže visok procenat ugljenih hidrata koji im uopšte ne odgovara i odmah se pretvara u masnoću. U svakom slučaju, režim ishrane uvek treba da odredi veterinar u skladu sa zdravstvenim stanjem mačke, njenim godinama i načinom života.