Oproštaj od Saše Markovića Mikroba

Veliki covek kome svi mnogo dugujemo cak i ako ga licno nismo poznavali. Sasa hvala ti na svoj onoj energiji kojom si nas obasipao terajuci nas da budemo bolji ljudi.

Jako tuzno... Mikrob je obelezio moj zivot u devedesetima i bezbroj puta mi je ulepsao dan u onom crnilu... Kakav veliki gubitak!! Hvala ti, Sasa!! Odmori se...

Umiru ljudi,umiru sigurno, ali kreativnost nekih pojedinaca NE!

R.I.P

Sa Sašom Markovićem sam se družio preko 30 godina i bio je najtalentovaniji čovek koga sam ikad sreo, neuporedivo talentovaniji od sviju nas, koji sada pišemo o njemu. U više navrata sam mu to i govorio, smatrajući da je ono po čemu je najviše poznat - ciklusi slika iz automata i maski za to slikanje - još daleko od onog pravog za šta je sposoban. Bio je veoma složen, ozbiljan i pre svega izuzetno pronicljiv čovek. Sve to je pokrivala maska čudaka, kakvim su ga mnogi smatrali, uživajući u njegovoj neposrednosti i istovremeno podsmejujući se njoj. Reči "veliki gubitak" su neusmesne, mislim da nas je mnogo ovih dana u bolu zbog njegovog odlaska.

Negde 2005 ili 2006 bila je u Muzeju savremene izlozba scene devedesetih u Srbiji i pored vecine pretenciznih, i uglavnom zamornih, (a pri tom afirmisanih izlagaca), meni su se dopali jedino Sasini radovi,zabavni, duhoviti, a u isti vreme jaki, duboki, odusevio me.

Sašu Markovića Mikroba u ovom trenutku smatram jednim od pet ili šest najvećih umetnika devedesetih u Srbiji. Takva je priroda umetnosti. Objasnili su nam da to tako ide posle smrti umetnika, ali mene je to ipak malo iznenadilo. Ja sam se zaista toga setila u danu kada nam je preko televizije objavljeno o njegovoj smrti. Jednostavno nisam o tome mislila možda godinu ili dve, nisam mislila tako intenzivno, ili ne znam još zbog čega, i dogodilo se čudo... Za mene kao čoveka je njegov odlazak neizmerni gubitak ali o tome neću pričati ovoga puta.

Ja sam sada napisala tekst na svega dve stranice o umetnosti devedesetih u Srbiji. Saša Marković Mikrob u ovom trenutku najviše zrači u toj mojoj priči. Darka Radosavljević je pročitala tekst pre neki dan. Kako bi lepo bilo kada bi ga i objavila. Kad bi samo pristala da ga neko i prevede na engleski jezik jer ovde uvek jako puno znači kad strane institucije otkupe nečiji rad.
B - 92 bi puno pomogao celu stvar izdavanjem bar jedne monografije, na primer o Radiju b-92 devedesetih. U mojoj glavi je to priča o Ritmu srca i tri moja urednika, tu je uvek centralna ličnost i Srđan Anđelić zbog efektnosti rada i svog obrazovanja. U momografiji je najvažnije slikanje, ali je lepo da postoje i podaci o kompletnom radu i po nešto tačno a zanimljivo iz biografije.
Moj ugovor o radu van radnog odnosa sa Radiom b-92 je raskinut u 31-oj godini života.

divno i dirljivo
drag covek Sasa
draga devojka Dubravka
EEhh..

Ja sam juče pokušavala da se javim na Bekanov blog ali nisam umela da ga koristim, tema je bila romansirana biografija SM Mikroba.Htela sam sada nešto tim povodom. Kad bi mene neko odredio da pripremam Mikrobovu biografiju ja bih pripremila klasično, biografiju i rad po periodima stvaralaštva. To znači da bi mi bio potreban svaki detalj iz biografije to jest iz njegovog života. A u gruboj priči, ne toj konkretno o Mikrobu, nego široj još, problem bi mi bio najviše veza radija i revolucije jer bih to što lepše želela da prikažem, prirodno, jer je to bilo za nas u osnovi nešto pozitivno. Ja sam već napisala bila, to je bilo pre puno godina, setićete se možda, to je bilo po Mikrobovoj inicijativi i narudžbini, jedan tekst. Taj tekst je bio i o njegovoj umetnosti i taj tekst ima Darka Radosavljević. Ja bih ovo rekla nekom od autoriteta iz te oblasti ali izgleda da imam problem u komunikaciji.

Veliki covek kome svi mnogo dugujemo cak i ako ga licno nismo poznavali. Sasa hvala ti na svoj onoj energiji kojom si nas obasipao terajuci nas da budemo bolji ljudi.

Umiru ljudi,umiru sigurno, ali kreativnost nekih pojedinaca NE!

Ja sam sada napisala tekst na svega dve stranice o umetnosti devedesetih u Srbiji. Saša Marković Mikrob u ovom trenutku najviše zrači u toj mojoj priči. Darka Radosavljević je pročitala tekst pre neki dan. Kako bi lepo bilo kada bi ga i objavila. Kad bi samo pristala da ga neko i prevede na engleski jezik jer ovde uvek jako puno znači kad strane institucije otkupe nečiji rad.
B - 92 bi puno pomogao celu stvar izdavanjem bar jedne monografije, na primer o Radiju b-92 devedesetih. U mojoj glavi je to priča o Ritmu srca i tri moja urednika, tu je uvek centralna ličnost i Srđan Anđelić zbog efektnosti rada i svog obrazovanja. U momografiji je najvažnije slikanje, ali je lepo da postoje i podaci o kompletnom radu i po nešto tačno a zanimljivo iz biografije.
Moj ugovor o radu van radnog odnosa sa Radiom b-92 je raskinut u 31-oj godini života.

R.I.P

Jako tuzno... Mikrob je obelezio moj zivot u devedesetima i bezbroj puta mi je ulepsao dan u onom crnilu... Kakav veliki gubitak!! Hvala ti, Sasa!! Odmori se...

Sa Sašom Markovićem sam se družio preko 30 godina i bio je najtalentovaniji čovek koga sam ikad sreo, neuporedivo talentovaniji od sviju nas, koji sada pišemo o njemu. U više navrata sam mu to i govorio, smatrajući da je ono po čemu je najviše poznat - ciklusi slika iz automata i maski za to slikanje - još daleko od onog pravog za šta je sposoban. Bio je veoma složen, ozbiljan i pre svega izuzetno pronicljiv čovek. Sve to je pokrivala maska čudaka, kakvim su ga mnogi smatrali, uživajući u njegovoj neposrednosti i istovremeno podsmejujući se njoj. Reči "veliki gubitak" su neusmesne, mislim da nas je mnogo ovih dana u bolu zbog njegovog odlaska.

Sašu Markovića Mikroba u ovom trenutku smatram jednim od pet ili šest najvećih umetnika devedesetih u Srbiji. Takva je priroda umetnosti. Objasnili su nam da to tako ide posle smrti umetnika, ali mene je to ipak malo iznenadilo. Ja sam se zaista toga setila u danu kada nam je preko televizije objavljeno o njegovoj smrti. Jednostavno nisam o tome mislila možda godinu ili dve, nisam mislila tako intenzivno, ili ne znam još zbog čega, i dogodilo se čudo... Za mene kao čoveka je njegov odlazak neizmerni gubitak ali o tome neću pričati ovoga puta.

Negde 2005 ili 2006 bila je u Muzeju savremene izlozba scene devedesetih u Srbiji i pored vecine pretenciznih, i uglavnom zamornih, (a pri tom afirmisanih izlagaca), meni su se dopali jedino Sasini radovi,zabavni, duhoviti, a u isti vreme jaki, duboki, odusevio me.

divno i dirljivo
drag covek Sasa
draga devojka Dubravka
EEhh..

Ja sam juče pokušavala da se javim na Bekanov blog ali nisam umela da ga koristim, tema je bila romansirana biografija SM Mikroba.Htela sam sada nešto tim povodom. Kad bi mene neko odredio da pripremam Mikrobovu biografiju ja bih pripremila klasično, biografiju i rad po periodima stvaralaštva. To znači da bi mi bio potreban svaki detalj iz biografije to jest iz njegovog života. A u gruboj priči, ne toj konkretno o Mikrobu, nego široj još, problem bi mi bio najviše veza radija i revolucije jer bih to što lepše želela da prikažem, prirodno, jer je to bilo za nas u osnovi nešto pozitivno. Ja sam već napisala bila, to je bilo pre puno godina, setićete se možda, to je bilo po Mikrobovoj inicijativi i narudžbini, jedan tekst. Taj tekst je bio i o njegovoj umetnosti i taj tekst ima Darka Radosavljević. Ja bih ovo rekla nekom od autoriteta iz te oblasti ali izgleda da imam problem u komunikaciji.