Godinu dana Briselskog sporazuma

Sporazum su potpisali premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači u Briselu 19. aprila, nakog završene desete runde dijaloga Beograda i Prištine, uz posredovanje visoke predstavnice Evropske unije (EU) Ketrin Ešton.

Tekst parafiranog sporazuma ima 15 tačaka.

Premijer Ivica Dačić tada je rekao da je u Briselu parafirana konačna verzija sporazuma koji je Prištini i Beogradu ponudila visoka predstavnica EU Ketrin Ešton.

"To je do sada najpovoljniji tekst za srpsku stranu", rekao je Dačić nakon završetka desete runde dijaloga.

Evropski komesar za proširenje Štefan File ocenio je da će sporazum pomoći Beogradu i Prištini na putu ka EU, te da je "potpisivanje sporazuma istorijski dan za odnose Srbije i Kosova, ceo Zapadni Balkan i EU".

Sličnu ocenu dali su i predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.

Dva dana kasnije Srbi sa severa Kosova održali su miting u severnoj Kosovskoj Mitrovici sa kojeg su poručili da neće dopustiti sprovodjenje sporazuma. Na protestnoj šetnji u Beogradu u organizaciji Demokratske stranke Srbije zatraženo je poništavanje briselskog dogovora.

Na vanrednoj sednici 22. aprila Vlada Srbije usvojila sporazum koji su parafirali premijeri Srbije i Kosova, Ivica Dačić i Hašim Tači, u Briselu.

Nakon toga i poslanici republičkog parlamenta usvojili su Izveštaj Vlade o političkim i tehničkim pregovorima sa Prištinom, u okviru kog se nalazi i "briselski" sporazum.

Vladin izveštaj podržalo je 173 poslanika vladajuće većine, ali i opozicione DS, LDP, SVM, LSV, SPO-DHSS, dok je protiv bilo 24 poslanika DSS, kao i pojedini poslanici drugih stranaka koji dolaze sa Kosova i Metohije i samostalni poslanici Borislav Pelević i Nikola Tulimirović.

Potpredsednik vlade Aleksandar Vučić ubrzo je nakon toga rekao odbornicima srpskih opština sa severa KiM da briselski sporazum podrazumeva bolne i teške stvari, ali da će ih proći zajedno.

Ispoštovali smo sve što sporazum predviđa

Vlada Srbije i Srbi sa KIM su ispoštovali sve što je predviđeno Briselskim sporazumom, a očekujemo aktivniji pristup međunarodne zajednice u njegovoj implementaciji i normalizaciji života na KIM, izjavio je ministar bez portfelja zadužen za KIM u tehničkoj vladi Aleksandar Vulin.

On je povodom prve godišnjice od potpisivanja Briselskog sporazuma, rekao Tanjugu da očekuje da "međunarodna zajednica, možda i više nego do sada poštuje sve što su uradili Vlada Srbije i Srbi na KIM u stvaranju i sprovodjenju Briselskog sporazuma".

"Očekujem da niko protiv nas ne koristi našu spremnost na komprimis zarad života Srba na KIM, da medjunarodna zajednica to ceni i da se aktivno uključi u rešavanje svih problema na KIM", rekao je Vulin.

On je, u tom kontekstu ukazao i da bi formiranje međunarodnog suda za zločine počinjene nad Srbima i nealbancima na KIM "bio dobar način da se medjunarodna zajednica ukluči u rešavanje tih problema".

"Mislim da je formiranje suda koji će istraživati zločine na Srbima, nealbancima pa i Albancima koji su bili protiv OVK i nekakave jednostrano proglašene nezavisnosti KIM, dobar način da se pokaže da i za srpske žrtve ima pravde - da će svaki dželat biti jednog dana pokazan, dokazan i kažnjen", rekao je on.

Lajci: Skromna očekivanja od dijaloga višestruko prevaziđen

Godinu dana nakon potpisivanja sporazume Beograda i Prištine član kosovske delegacije u Briselu i savetnik premijera Driton Lajci ceni da su skromna očekivanja prevaziđena, da je to doprinelo boljem razumevanju dve strane, ali i da on očekuje da im dijalog omogući krajnji cilj, članstvo u EU.

U izjavi Tanjugu Lajci podseća da je cilj dijaloga bio pre svega da dve zemlje koje žele da postanu članice EU imaju normalne susedske odnose.

"Zato se pregovara, zbog ambicije zvane EU, pre svega, koja treba da donese direktnu korist za obe zemlje. Činjenica je, međutim, da Kosovo i Srbija nisu još "otvorile sve karte" u nameri da pregovaraju kao dve susedne zemlje", kaže Lajci.

On međutim primećuje da su kratki vremenski intervali između susreta premijera stvorili konstruktivnu relaciju između rukovodstava Kosova i Srbije što je relaksiralo odnose na nivou građana u obe zemlje.

"Osim činjenice da između Srba i Albanaca već 100 godina postoji neprijatelstvo, a samo jedna godina dijaloga, treba reći da su očekivanja bila skromna, ali ja verujem da su prevaziđena više puta, te da su ovog puta očekivanja optimista nadvladala nade skeptika", komentariše Lajci.

Najveće dostignuće dijaloga prema njegovoj oceni je potpisivanje sporazuma između premijera Hašima Tačija i Ivice Dačića, dok je na terenu to održavanje izbora u, kako kaže, problematičnim opštinama na severu.

Tači: Sporazum zatvorio krvavo poglavlje

Premijer Kosova Hašim Tači izjavio je da je Briselski sporazum, potpisan u aprilu prošle godine zatvorio krvavo poglavlje između dva naroda i da je od njegovog potpisivanja Kosovo fukcionalna država sa sigurnim granicama na celoj njenoj teritoriji.

Kosovski premijer je rekao da je pre godinu dana posle mnogih razgovora postignut "istorijski sporazum".

"Ovaj istorijski sporazum je zatvorio krvavo poglavlje između dva naroda i otvorio poglavlje mira i dobrosusedstva. Posle potpisivanja sporazuma, Kosovo je funkcionalna država i sa sigurnim granicama na celoj njenoj teritoriji", naveo je Tači.

Istakao je da početak primene sporazuma daje opipljive rezultate.

"Održavanje lokalnih izbora, prvih na osnovu kosovskih zakona na celoj teritoriji Kosova, rasformiranje ilegalnih struktura bezbednosti i njihova integracija u institucije Kosova su među jasnim pokazateljima uspeha ovog sporazuma", dodao je on.

On je zahvalio poslanicima Skupštine Kosova i svim političkim partijama koje su podržale ovaj proces, a iznad svega je zahvalio građanima Kosova zbog podrške i poverenja.

"Ovim sporazumom Kosovo je dokazalo da može da preuzme istorijske odgovornosti, u skladu sa interesima njenih građana i da sarađuje sa međunarodnim faktorom, posebno sa prijateljskim zemljama koje su doprinele njenoj slobodi i nezavisnosti", ocenio je Tači.

Zaključio je da je Briselski sporazum stvorio bolju klimu u regionu, otvarajući sigurnu perspektivu integracije Kosova u evroatlanske institucije, NATO i EU.