Vojni sveštenici prvi put od kralja

Njima su juče u Upravi Generalštaba Vojske Srbije za ljudske resurse na svečanosti pročitani ukazi o postavljanju na dužnosti oficira verske službe.

Pukovnik Milan Aksić istakao je da, posle više od sedam decenija, Vojska Srbije dobija oficire verske službe, ostvarujući tako ustavno pravo pripadnika naše vojske na slobodu veroispovesti.

Od sutra zvanično postajete oficiri Vojske Srbije, što znači da ćete morati da se ponašate kao oficiri i da poštujete kodeks časti naše vojske, istakao je Aksić.

Svečanosti su prisustvovali i vladika Porfirije i nadbiskup Stanislav Hočevar, navela je Vojska Srbije u saopštenju na svom sajtu.

U Generalštab Vojske Srbije biće raspoređeni pravoslavni sveštenik, kapelan i imam, dok će po jedan pravoslavni sveštenik biti na Vojnoj akademiji i Vojnomedicinskoj akademiji.

Petorica pravoslavnih sveštenika biće raspoređeni u jedinicama Vojske Srbije. Vojni sveštenici - oficiri, neće nositi i upotrebljavati oružje, niti će moći da komanduju.

Na 100 do 500 pripadnika jedne verske zajednice u sistemu odbrane planirano je da bude zaposlen jedan sveštenik, da dva dolaze na 500 do 1.000 pripadnika, a na svakih sledećih 1.000 pripadnika Vojske po jedan oficir verske službe.

Vojni sveštenici će imati duhovnu nadležnost isključivo nad jedinicom kojoj pripadaju, biće savetnici komandanata jedinica i direktno potčinjeni njima, dok će u kanonskom pogledu odgovarati svojoj crkvi.

Nosiće odeću veroispovesti kojoj pripadaju samo tokom obavljanja bogoslužbene delatnosti, dok će u ostalim prilikama nositi uniformu Vojske Srbije na kojoj će biti istaknuto obeležje veroispovesti.

Svi kandidati za vojnog sveštnika morali su, prilikom konkurisanja, da imaju pozitivan stav tradicionalne crkve, odnosno verske zajednice kojoj pripadaju o ispunjavanju uslova za vojnog sveštenika, odnosno verskog službenika sa kanonskog ili šerijatskog osnova.

Vojni sveštenici u srpskoj vojsci imaju dugu tradiciju. Do 1918. u vojsci Kraljevine Srbije u sastavu štaba komande postojao je vojni prota, a bili su raspoređeni u štabovima divizijskih komandi i u štabovima aktivnih pukova.

Posle Prvog svetskog rata u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, pri Ministarstvu vojnom i mornarici, postojalo je telo koje je rukovodilo svešteničkom strukom, a u njemu su bili po jedan vojni sveštenik prve klase za pravoslavnu, rimokatoličku i muslimansku veroispovest.

Vrhovni vojni sveštenik (referent) za pravoslavnu veru potpadao je pod crkvenu jurisdikciju srpskog patrijarha, za vojnike su bogosluženja održavana u kapelama i crkvama u krugu vojnih objekata, a tamo gde ih nije bilo, u lokalnim verskim objektima.

Ideja o ponovnom uvođenju verske službe u srpsku vojsku datira iz 2000. na osnovu iskustava stranih armija i srpske tradicije, što je podrazumevalo i prisustvo sveštenika u kasarnama i obezbeđivanje posebnog prostora za upražnjavanje verskih potreba vojnika svih nacionalnosti.

Usvajanjem Zakona o Vojsci Srbije decembra 2007. stvoreni su uslovi da se i u srpskim oružanim snagama organizuju verske službe, a tu nameru podržale su sve tradicionalne crkve i verske zajednice.

Vlada Srbije je 24. marta 2011. usvojila Uredbu o vršenju verske službe u oružanim snagama, a potom je Ministarstvo odbrane potpisalo sporazume sa predstavnicima sedam tradicionalnih crkava i verskih zajednica.