Oslobođeni Stanišić i Simatović

Sudsko veće je naložilo da Simatović i Stanišić budu pušteni na slobodu iz pritvorske jedinice u Sheveningenu čim budu završene odgovarajuće pripreme.

Podsećamo, Stanišić i Simatović su bili optuženi za zločine nad nesrpskim civilima u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. A odluci Sudskog veća usprotivila se jedino sudija Mišel Pikar.

Veće, uz protivljenje sudije Pikar, nije moglo da zaključi da su Stanišić i Simatović odgovorni za usmeravanje, organizovanje, opremanje, obučavanje, naoružavanje i finansiranje jedinica državne bezbednosti Srbije, koje su, kako se navodi u optužnici, ubijale, progonile i deportovale civile Hrvate, bosanske muslimane, bosanske Hrvate i druge nesrbe iz BiH i Hrvatske od 1991. do 1995. godine.

Veće nije moglo da zaključi da je Stanišić služio kao "kanal veze" između Slobodana Miloševića, Radovana Karadžića i Milana Martića, koji su, kako se navodi, bili glavni organizatori udruženog zločinačkog poduhvata.

Većina članova veća, takođe uz protivljenje sudije Mišel Pikar, ustanovila je da se Stanišić i Simatović ne mogu okarakterisati kao učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Sa izuzetkom u Doboju i Bosanskom Šamcu, veće nije zaključilo da je Jedinica za specijalne operacije (JSO) počinila zločine u svojim operacijama.

Većina članova Veća, uz suprotno mišljenje Pikarove, smatra da doprinos optuženih operacijama JSO u Doboju i Bosanskom Šamcu nije bila dovoljna da bi se mogla okarakterisati kao pomaganje i podržavanje činjenja zločina.

Branilac Franka Simatovića advokat Mihajlo Bakrač rekao je da je Haški tribunal izrekao hrabru i pravičnu presudu kojom je oslobodio njegovog klijenta i Joviću Stanišića svih optužbi za zločine u BiH i Hrvatskoj i najavio da bi oni već sutra trebalo da doputuju u Beogradu.

"Tom presudom zadovoljeni su svi standardi koji treba da budu zadovoljeni, jer tužilaštvo nije imalo nijedan dokaz za svoje tvrdnje. Optužnica haškog tužilaštva se zasnivala na špekulacijama i indicijama i jasno je da nije bilo dokaza ni protiv Stanišića ni protiv Simatovića", rekao je Bakrač Tanjugu.

On je naveo da se "u dubini duše" sve vreme i nadao oslobađajućoj presudi ali da je, s obzirom na iskustvo u radu Tribunala, to moglo da bude i "optimistično očekivanje".

Bakrač je rekao da će do kraja dana Stanišić i Simatović izaći iz pritvorske jedinice haškog tribunala u Sheveningenu i da bi već sutra trebalo da doputuju u Beograd.

Branilac Jovice Stanišića, Vejn Džordaš (Wayne Jordash) izjavio je da je njegov klijent "u šoku od sreće" zbog oslobađajuće presude koju mu je danas izrekao haški Tribunal.

Džoraš je, u izjavi novinarima ispred zgrade Tribunala, najavio da će Stanišić sutra otputovati za Beograd i da je srećan što će se vratiti svom životu.

"Haški Tribunal je dokazao da može sprovoditi pravdu", rekao je Stanišićev britanski advokat, dodavšhi da je danas "srećan dan za pravdu".

"Tribunal je pokazao da je u stanju da pravilno razmatra dokaze i sprovede pravdu. Videćemo da li će se tužilaštvo žaliti", ocenio je Džordaš.

Po njegovom viđenju, ulaganje žalbe će biti "veoma teško", zato što su sudije izrazile jasnu "sumnju" da su Stanišić i Simatović učestvovali u zločinima.

Stanišića (62) i Simatovića (62) optužnica je teretila za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila. Ta krivična dela u optužnici su kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.

U završnoj reči, kojom je suđenje okončano januara ove godine, tužilaštvo je zatražilo da Stanišiću i Simatoviću bude izrečena kazna doživotnog zatvora.

Odbrane su tražile da optuženi budu oslobođeni, tvrdeći da tužioci nisu dokazali njihovu krivicu ni po jednoj tački optužnice.

Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja, posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.

Njihovo prebacivanje u Hag u delu javnosti je protumačeno kao razbijanje mita koji je pažljivo građen još od Osme sednice, posle koje je Stanišić došao na čelo srpskog DB-a. Njegov uticaj tokom devedesetih rastao je preko “antibirokratske revolucije”, uvođenja višepartijskog sistema, vođenja ratova na prostoru bivše Jugoslavije, pa do oktobra 1998. kada je usledila njegova smena u vreme eskalacije sukoba na Kosovu.

U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.

Premijer Srbije je pozdravio današnju presudu Simatoviću i Stanišiću i rekao da je ona od velikog značaja za Srbiju.