Raste vodostaj reka u Srbiji

Prema rečima šefa Štaba za vanredne situacije te opštine Milomira Stanića, reka se izlila u rejonima Pavlovića most, Vasin šid i Parešnica.

Na više reka u Srbiji vodostaji su iznad granice redovne odbrane od poplava sa tendencijom porasta, upozorio je Republički hidrometeorološki zavod.

"To je nebranjeni deo sliva Drine i njenog uliva u Savu pa su poplave poljoprivrednog zemljišta česte. Zato poljoprivrednici i nisu još ništa sejali na tim njivama, pa su štete male", rekao je Stanić agenciji Beta.

On je naveo da su uvedena obavezna dežurstva u selima Badovinci, Salaš Crnobarski i Crna Bara.

Vodostaji na rekama u Srbiji su u porastu, a kritična je situacija na Savi kod Šapca gde je proglašena vanredna odbrana od poplava, ali za sada još uvek nema nikakvih problema.

Načelnik Sektora MUP-a za vanredne situacije Predrag Marić izjavio je Tanjugu da se na tom mestu vodostaj pažljivo prati svih 24 sata i da je kritični period u narednih dvadesetak dana, odnosno do 20. ili 25. aprila, što će, pre svega, zavisiti od vremenskih prilika.

Zbog toga je za ponedeljak zakazana sednica Republičkog štaba za vanredne situacije, na kojoj će na dnevnom redu biti mere za odbranu od poplava, kako bi se uključile sve raspoložive snage, najavio je Marić.

On je rekao da se prati situacija i na drugim rekama, ali da, za sada, nema problema s vodostajem, a da kod Sečnja postoji duže prisutan problem koji se tiče podzemnih voda.

Na Savi kod Šapca, gde je proglašena vanredna odbrana od poplava, za sada nema nikakvih problema zbog porasta vodostaja, izjavio je Tanjugu načelnik Odeljenja za vanredne situacije u Šapcu i načelnik Okružnog štaba Aleksandar Stojković.

Stojković je rekao da se iz predostrožnosti preduzimaju sve potrebne mere, ojačavaju nasipi, obilaze terene, posebno na deonicama gde su uvedene vanredne mere odbrane od poplava. Vodostaji na rekama u Beogradu su u blagom porastu, izjavio je Tanjugu tehnički direktor "Beogradvoda" i rukovodilac odbrane od poplava Vladimir Batalović. Batalović je rekao da vodostaj u Beogradu dnevno raste oko 5-6 centimetara i da se za dva-tri dana, odnosno u subotu očekuje proglašenje redovne odbrane od poplava.

Padavine koje su za prva tri meseca ove godine premašile polovinu lanjskog proseka, napunile su sva četiri veštačka jezera na području opštine Bačka Topola, rekao je Tanjugu direktor vodoprivrednog preduzeća DTD "Krivaja" Imre Halgato.

Halgato je objasnio da i pored velike količine kiše nema opasnosti od unutrašnjih voda, precizirajući, da su to podzemne vode koje se pojavljuju na površini, kada zemlja ne može da ih upije.

Vodostaj na Savi će tokom dana kod Šapca dostići granicu vanredne odbrane od poplava, a kod Jamene i Sremske Mitrovice granicu redovne odbrane.

Na Limu, Mlavi, Tamišu i Neri vodostaji se nalaze iznad granica redovne odbrane sa tendencijom porasta, upozorio je Republički hidrometeorološki zavod.

Na Starom Begeju kod Hetina vodostaj je u porastu sa tendencijom dostizanja granice redovne odbrane, navodi Zavod u saopštenju na svom sajtu.

Prema izveštajima medija iz regiona, veliki vodeni talas stigao je u Sisak, dok je u BiH, odnosno Republici Srpskoj, Sava još "pod kontrolom", osim u priobalnom i nebranjenom delu gde se reka ranije izlila i poplavila oranice.

Na području Posavine rastu vodostoji Save i Kupe, gde su cele noći dežurale vatrogasne ekipe.

Vodostaj reke Save na mernom mestu u Bosanskom Brodu u blagom je porastu i trenutno iznosi 694 centimetra, kao i na mernom mestu u Bosanskom Šamcu, gde iznosi 569 centimetara.

Subotica: Neke ulice pod vodom

U Subotici je danas prestala da pada kiša koja je uz manje ili veće prekide padala još od proteklog vikenda, tako da se stanovnici pojedinih ulica koje nisu pokrivene kanalizacionom mrežom žale na visok nivo vode u dvorištima.

Kako je Tanjugu saopšteno u Kontakt centru 024, danas je zbog visokog nivoa vode bilo upućeno 13 poziva iz naselja Zorka, Palić i Aleksandrovo.

Za razliku od tih ulica, u onima koje su pokrivene kanalizacionom mrežom, probematičan je slučaj urušavanja starog kolektora u Željezničkom naselju, kao i problem zadržavanja kišnice u nižim delovima saobraćajnica, dok dodatni problem predstavlja visok nivo podzemnih voda.

Kako je novinarima izjavio tehnički direktor JKP “Vodovod i kanalizacija” Đerđ Šugar, sve ekipe ovog preduzeća su na terenu, otklanjaju posledice obilnih padavina, a većih problema do sada nije bilo.

“U ovom momentu, situacija po pitanju kanalizacije je dobra, s obzirom da se radi o obilnim višednevnim padavina. Međutim, prečistač otpadnih voda bez problema obrađuje svu količinu kišnice koja se kanalizacijom u njega sliva”, rekao je Šugar.

Šef gradske službe za poljoprivredu Mirko Ostrogonac rekao je Tanjugu da je samo u prva dva dana aprila u Subotici pala količina kiše koja je u proseku padala proteklih godina tokom celog marta meseca – oko 30 litara po metru kvadratnom.

On je precizirao da je tokom marta u Subotici palo trostruko više padavina u odnosu na martovski prosek, odnosno 107 litara, a da je tokom zimskih meseci, tačnije od 01. oktobra prošle do 31. marta ove godine palo 410 litara kiše po kvadratu, što je po njegovim rečima - nezapamćeno.

“Nezapamćena količina padavina posebno će se odraziti na početak prolećne setve, tako da traktori u njive neće ući pre 15. aprila. Za 37 godina koliko ja radim ovaj posao, ne pamtim da u aprilu traktori nisu mogli ući u njive. Bilo je slučajeva da su martu nije moglo, a da u aprilu setva ne može da počne zbog padavina, toga se ne sećam”, rekao je Ostrogonac.

On je dodao da će se ovakva vremenska situacija odraziti i na izniklu pšenicu koja je izložena zarazi listova bolestima, a to se takođe odnosi i na koštičavo voće koje je pred cvetanjem.

Izlio se i Tamaiš u selu Jaša Tomić

Vesti o porastu vodostaja na rekama posebno brinu meštane vojvođanskog sela Jaša Tomić, koje su pre 8 godina zadesile katastrofalne poplave. Nivo Tamiša u ovom mestu stalno raste i trenutno je prevaziđena granica redovne odbrane od poplava.

Nemirni Tamiš, kako ovu reku zovu svi koji su osetili i preživeli njegovu snagu, izlio se iz svog korita kod sela Jaša Tomić i to se jasno vidi sa jednog dela keja.

Ipak, 26 kilometara dugi nasipi i sa srpske i sa rumunske strane donekle garantuju da neće ponovo ugroziti život ovog malog mirnog mesta.