Biro prepun nepotrebnih zanimanja

"Teško ćeš se, sine, od tog hleba najesti,"zavapio bi pametan roditelj čim bi mu dete kazalo da želi da bude novinar, dizajner enterijera, psiholog... U istom dahu, samo da zna da prognozira, posavetovao bi mu da se drži knjige i nauči dobro da računa jer je budućnost u programiranju, izradi veb stranica, bavljenju finansijama. I za one manje učene uvek će biti posla, ali pod uslovom da su ubedljivi prodavci, spretni konobari, kuriri od poverenja...

Šta je to nama, međutim, tačno potrebno da se uposli armija od bezmalo 765.000 nezaposlenih, malo ko zna. A još manje kako će da spreči novo proizvođenje nepotrebnih kadrova. Iako nema dileme da Srbiji već decenijama nedostaje planirano obrazovanje, pa je tržište rada preplavljeno nepotrebnim profilima, a da su stručnjaci u hroničnom deficitu, recept za bolje sutra još nije pronađen. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje zato iznose gotovo crnohumorne podatke:

"Mi na birou i dalje imamo nezaposlene onih obrazovnih profila koji se već deset ili dvadeset godina ne proizvode," objašnjava Nevena Letić, načelnik odeljenja za posredovanje u zapošljavanju.

Tako se poslu i dalje nada 736 kulturoloških tehničara i ništa manje inokorespondenata - ma šta oni bili - i to bez namere da se prekvalifikuju ili steknu nova znanja.

"Mahom je reč o starijim radnicima, koji su već u godinama kada se ne osećaju sposobnim da uče nove veštine," smatra i Letićeva.

Radnom mestu se uporno nada i skoro 4.000 daktilografa iako ih gotovo niko više godinama ne traži. Boljoj sudbini ne može se ponadati ni 20.000 ekonomskih tehničara, a ni 22.000 maturanata gimnazije, 11.000 mašinskih ni 8.500 poljoprivrednih tehničara.

"Ni fakultetska diploma pravnog i ekonomskog nije se pokazala kao dobar izbor, jer je u prošloj godini bilo samo 976 ponuda za pravnike, kojih je 4.500 na birou, i svega 1.500 otvorenih mesta za ekonomiste, iako ih je 8.000 nezaposlenih!"

Nije, ipak, sve tako crno. Iskustva Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da bi se mnogi, uprkos krizi, mogli zaposliti u tren oka.

"Oni koji žele da rade u komercijali mogli bi da nađu posao istog dana kada se prijave na biro," kažu u odeljenju za posredovanje u zapošljavanju. "Te su ponude non-stop otvorene i neprestano se traže prodavci osiguranja i raznih proizvoda. Malo se ljudi, međutim, javlja jer su plate po učinku, a uslovi rada teški, pa se čak angažuju nezaposleni iz drugih gradova. Ponude su neprestane i za lekare specijaliste, ali i za radnike obezbeđenja, profesore predškolskog vaspitanja, profesore matematike..." I „Infostud“, najveći domaći portal za posredovanje u zapošljavanju, bavio se istom temom.

"Uprkos globalnoj ekonomskoj krizi, koja je trajala i tokom 2011. godine, na tržištu rada došlo je do malih, ali pozitivnih promena," priča Elena Erdeljanović iz „Infostuda“.

"Kod nas je objavljeno više od 10.000 oglasa za 11.000 pozicija, što je u odnosu na prethodnu godinu povećanje za 17 odsto. A da se posao aktivno traži govori i činjenica da je tokom protekle godine u bazu biografija dodato sedam odsto više radnih biografija nego 2010. godine, i da je ovaj odeljak sajta pregledalo čak 50 odsto više poslodavaca."

U „Infostudu“ zapažaju da je najveći rast potražnje zabeležen u oblasti IT-a, ali da su i dalje popularni prodavci, menadžeri i bankari...

"U 2011. godini ponovo su bili najtraženiji prodavci, poslovni sekretari, menadžeri, administrativni radnici, blagajnici, finansijski direktori, PR i marketing menadžeri, kao i konobari, vozači i kuriri," dodaje Erdeljanovićeva. "A, kao i 2010. godine, ponuda poslodavaca bila je znatno slabija u odnosu na zainteresovanost kandidata kada su u pitanju zanimanja novinara, urednika, dizajnera enterijera, grafičkih dizajnera, psihologa i menadžera ljudskih resursa. Najmanja ponuda poslova, ali i najniže interesovanje kandidata, bilo je kod zanimanja iz oblasti brige o lepoti, poljoprivrede, šumarstva i veterine."