Gradnja "kineskog mosta" od proleća

Dogovoreno je idejni projekat sa predračunom i predmerom radova bude završen do kraja novembra, a očekuje se da će radovi početi na proleće 2011. godine.

I gradonačelnik Beograda Dragan Đilas očekuje da izgranja počne na proleće.

“Novembar mesec je rok za završetak idejnog projekta, jaunar za završetak glavnog projekta, mi radove na eksporprijaciji pocinjem odmah po završetku idejnog projekta. Kada se sve to tako složi, onda je realno da negde krajem maja meseca, tokom proleća počnu i radovi“, kaže on.

“Precizirali smo i da će radovi početi na borčaknskoj strani, da će najpre radovi početi na levoj obali Dunava, a tek posle će se nastaviti sa zemunske strane“, objašnjava Đilas. Sa Kinezma je postignut dogovor i da nadzorni organ koji će kontrolisati dinamiku i kvalitet radova bude nezavisna inostrana kompanija sa iskustvom.

"Idejni projekat koji je dostavila kineska strana mora da bude dopunjen sa predmerom i predračunom i danas smo dobili uveravanja da će 15. novembar biti rok kada će dosta precizan predmer i predračun biti dostavljen Državnoj revizionoj komisiji", rekla je ministarka Kalanović.

Ona je kazala da je sastanak sa visokom delegacijom Kine, koju je predvodio zamenik ministra za saobraćaj i transport Kine Feng Ženglin i predstavnicima kompanije "Čajna roud end bridž korporejšn" (CRBC), protekao u srdačnoj i konstruktivnoj atmosferi.

Kalanović je rekla da će na osnovu predmera i predračuna, kojima će biti dopunjen idejni projekat, "biti utvrđena dinamika plaćanja u skladu sa dogovorom da prvo plaćanje bude avansno, kao što je uobičajeno i da avans nikako ne pređe 15 odsto".

"Mi danas nismo razgovarali o visini avansa, ali to je stav Srbije sa kojom je kineska strana upoznata", naglasila je Kalanovićeva dodajući da će ostala plaćanja biti u skladu sa onim što je urađeno na terenu.

CIP: Kinezi su hteli da cena bude tajna

Direktor saobraćajnog instituta CIP Milutin Ignjatović kaže da predstavnici instituta nisu bili pozvani na današnji sastanak sa delegacijom iz Kine, ali pretpostavlja koje teme su bile pokrenute iza zatvorenih vrata.

„Prema ugovoru koji ima grad i država Srbija sa kineskom vladom i korporacijom, koliko sam obavešten, čuo sam daje trebalo da Kinezi predaju do 21. februara projektnu dokumentaciju. Oni to nisu predali, niti su do tad mogli da završe projektnu dokumentaciju za most i to je verovatno taj problem“, kaže on.

Ignjatović objašnjava da nesuglasice između kineske korporacije i domaćeg partnera nemaju nikakve veze sa Saobraćajnim institutom CIP jer ta institucija nije nijedan dan zakasnila sa predajom idejnog projekta. Međutim, nakon toga je nastao problem.

„Kineska strana nije dozvoljavala da se cene stave u projektnu dokumentaciju. Oni su rekli da je to njihova tajna. Ta primedba kineskoj kompaniji verovatno i danas stoji. Po našem Zakonu, ta informacija mora da se da, a oni je nisu obelodanili. Oni su objasnili da u ugovoru postoji ukupna suma, i za projektnu dokumentaciju, i za izvođenje svih radova, i zbog toga nisu hteli da taju te jedinične cene“, objašnjava on.

Mitrović: Srbiji potrebna kineska ulaganja

Profesorka Dragana Mitrović, koja rukovodi Centrom za studije Azije i Dalekog istoka na Fakultetu političkih nauka, kaže za B92 da je moguće da u tako složenom poslu dođe do određenih kašnjenja i odlaganja i dodaje i da domaći političari moraju međusobno da razmenjuju informacije kako se ne bi desilo sitacija sa izjavama oko mosta od pre samo par nedelja. „Pre svega, izgradnja ovog mosta je deo nečega što je ugovoreno u sklopu novouspostavljenog strateškog partnerstva s kineskom stranom i što je to partnerstvo potvrđeno na najvišem nivou, potpisima predsednika dve države“, kaže profesorka Mitrović.

„Primetila sam da je naša nadležna ministarka Verica Kalanović bila neinformisana o problemima. Naprotiv, ona je bila zadovoljna i dinamikom obavljanja poslova“, dodaje ona.

Srbiji su za ekonomski rast neophodne strane investicije i upravo će se na primeru mosta imati prilika da se pokaže koliko je dobro mesto za investicije iz Kine, koje su i te kako prisutne u regionu, kaže Dragana Mitrović.

„Kina je kao veliki investitor iz oblasti infrastrukture i energetike, ali i poljoprovrede, prisutna u regionu Jugoistočne Evrope, počev od dugogodišnjeg zakupa pirejske luke, preko investicija u Bugarskoj i Rumuniji, kao i ranije u Mađarskoj“, kaže Mitrovićeva.

„Mislim da je dobro da kineske investicije upisuju i nas u ekonomsku mapu i u tom smislu smatram da će ovaj most biti proba i da ćemo, ukoliko taj posao loše uradimo, zatvoriti vrata za neke buduće kineske i druge investicije, a ukoliko uradimo dobro, učinićemo suprotno“, zaključuje ona.