Stražilovo ne potpaljuje peći

Kriza steže obruč i oko onih najsnažnijih, čija sudbina postaje neizvesna.

Tako jedna od najboljih ciglana u Srbiji, „Stražilovo” u Sremskim Karlovcima, koja se nalazi uz reku Dunav i između dva velika centra, Novog Sada i Beograda, razmišlja o tome da li će uopšte nastaviti rad jer već dve godine uzastopno proizvodi gubitke.

Generalni direktor Momčilo Radojčin izjavio je da su ovu ciglanu, kao i ostale koje legalno rade, pogodili višestruki problemi, među kojima su najveći smanjena tražnja zbog smanjenog obima izgradnje u zemlji i crno tržište koje obara cene i ono malo proizvoda koji bi se mogli prodati. Cene proizvoda su prepolovljene u odnosu na 2008, a istovremeno, troškovi energenata su konstantno rasli.

Radojčin kaže da onaj ko radi na crno ne plaća ni koncesije državi, ni dozvole, ni poreze i doprinose za radnike pa je proizvod jeftiniji, što odgovara i lokalnim samoupravama i političkim partijama jer se stvara privid da se u toj sredini proizvodi, a jeftinija je nabavka za ono sitno što se gradi. Zbog takvih pogone zatvaraju oni koji rade legalno i plaćaju sve prinadležnosti i državi i radnicima.

Ciglana „Stražilovo” modernizovana je 2009, kada je Nekse grupa iz Hrvatske uložila 11,5 miliona evra u izgradnju novog pogona za proizvodnju termo-blokova za zidanje koje do tada u Srbiji nije proizvodio niko.

Novom opremom iz Grčke kapacitet fabrike je povećan sa 60 miliona komada opeke na 140 miliona. Proizvodnja je kompjuterizovana, tako da je smanjen fizički rad. Dvadesetak radnika je uz pomoć robota godišnje proizvodilo do 80 miliona jedinica normalnog formata blokova za zidanje, a otvoreno je i 40 novih radnih mesta.

Međutim, danas takva proizvodnja više nije rentabilna i sudbina više od 100 ukupno zaposlenih je neizvesna.

Sve opcije na stolu

Šta će biti dalje s ovom ciglanom, koja posle ovogodišnjeg remonta još nije pokrenula proizvodnju prekinutu lane u decembru, ne zna se. Radojčin kaže da su sve opcije na stolu. Ono što svi znaju je to da nema smisla da i dalje proizvode gubitak.

Postoji mogućnost da se proizvodnja ne nastavi, zatim da radi samo novi pogon, ili i novi i stari, ali u svakoj od ovih kombinacija u današnjim uslovima gubitak je neminovan. Stečaj bi za sve bio najgora varijanta, preprodaja je neizvesna jer malo ko je spreman da plati fabriku koja nema gde da plasira proizvodnju.

Zbog izborne godine malo ko će se baviti pokretanja izgradnje u državi, svi su već priznali da je ovogodišnja građevinska sezona izgubljena, što znači daljnji pad proizvodnje građevinskog materijala, što znači da se crno piše svim ciglarima.